Svakodnevna aktivnost – u službi zdravlja tela i duha!

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedostatak fizičke aktivnosti predstavlja četvrti vodeći faktor rizika po zdravlje globalno, što vodi do procene da je upravo ovaj faktor odgovoran za čak 3,2 miliona smrtnih slučajeva, odnosno 6% ukupnog broja umrlih u svetu svake godine.

Činjenica je da su moderno društvo i ubrzan tehnološki razvoj doneli napredak u mnogim oblastima života i rada, ali su, s druge strane, uslovili promene životnih stilova koje dugoročno direktno negativno utiču na zdravlje ljudi.

Kontinuirani pad fizičke aktivnosti, koji se naziva i sedentarni životni stil, postaje dominantno prisutan način života u sve više zemalja širom sveta. Globalno gledano, 23% odraslih i čak 81% školaraca uzrasta od 11 do 17 godina nisu dovoljno fizički aktivni, dok približno 31% stanovnika starog kontinenta starijih od 15 godina ne upražnjava fizičku aktivnost u preporučenim okvirima. Prosečan adolescent u razvijenim zemljama provodi preko 5 sati dnevno sedeći ispred ekrana TV aparata ili računara, dok je broj učenika koji odlaze pešice u školu opao za čak 50% u odnosu na osamdesete godine dvadesetog veka.

Nedovoljna fizička aktivnost dokazano povećava mogućnost obolevanja od masovnih nezaraznih bolesti, u prvom redu od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i malignih bolesti. Osim toga, fizička aktivnost veoma je važan faktor uticaja na rast i razvoj od najranijeg uzrasta, pa tako nedovoljno upražnjavanje fizičke aktivnosti u dečjem uzrastu ima negativan uticaj na telesni razvoj, a može uzrokovati i nastanak širokog spektra koštano-zglobnih deformiteta.

Tokom poslednjih decenija, jasno je dokazana čak i veza imeđu obima fizičke aktivnosti i korisnih efekata za zdravlje kod odraslih osoba, pa se tako navodi da od 150 do 300 minuta fizičke aktivnosti nedeljno ima značajne pozitivne efekte. Fizička aktivnost kod odraslih dovodi do unapređenja rada kardio-respiratornog sistema i poboljšanja mišićne forme, doprinosi boljoj regulaciji nivoa masnoća u krvi i smanjenju nagomilavanja mastnog tkiva u predelu stomaka.

Adekvatna fizička aktivnost važna je komponenta zdravlja u svim životnim dobima. Ona dovodi do boljeg funkcionalnog zdravlja kod osoba starijih od 65 godina - utiče na poboljšanje memorije i drugih kognitivnih funkcija mozga u starosti, blagotvorno deluje na kvaliteta sna, a utiče i na poboljšanje gustine kostiju.

Posmatrano iz perspektive preventivnog delovanja, odnosno blagovremenog sticanja odgovarajućih navika, važno je naglasiti da fizička aktivnost već kod dece i adolescenata ima značajan uticaj na pokazatelje kardiovaskularnog i metaboličkog zdravlja. Tako deca koja su fizički aktivna imaju manji rizik od pojave hroničnih bolesti i gojaznosti u odraslom dobu.

Pored svih pomenutih i dokazanih benefita koji se manifestuju kroz brojne metaboličke procese i njihove efekte na što pravilnije funkcionisanje organizma kao celine, već duže vreme važnu naučnu temu predstavlja i ispitivanje postojanja i intenziteta korelacije između fizičke aktivnosti i mentalnog zdravlja. Upravo s tim u vezi, poslednjih godina sve je više naučnih dokaza dobijenih iz brojnih opsežnih istraživanja kojima su praćene desetine hiljada ispitanika tokom više od decenije, koji pokazuju da čak i samo umerena dnevna aktivnost predstavlja značajan protektivni faktor od mogućih depresivnih poremećaja u budućnosti. Drugim rečima, ovo znači da čak i skromni pomaci u navikama na nivou populacije kada je u pitanju fizička aktivnost, mogu napraviti značajnu pozitivnu promenu opšte slike zajednice kada je reč o pojavi novih slučajeva depresije.

Kada se sve prethodno pomenuto uzme u obzir, neminovno se nameće pitanje koliko nedovoljna fizička aktivnost zapravo može da košta? Tako su pored dokaza o rizicima po zdravlje stanovništva, sve dostupnije i dodatne ekonomske analize koje pokazuju da su troškovi fizičke neaktivnosti na globalnom nivou ogromni. Naime, neke studije pokazuju da fizička neaktivnost košta zdravstveni sistem svih zemalja sveta približno 54 milijarde dolara godišnje!

Ako znamo da, prema poslednjim nacionalnim istraživanjima, stanovnici Srbije u proseku sede čak pet sati dnevno - najviše žitelji gradskih naselja (5,3 sata), mlade osobe uzrasta 15-24 godine (5,5 sati), kao i oni sa visokim i višim obrazovanjem (5,8 sati), dok u sedenju generalno prednjače stanovnici Beograda sa posečno 5,8 sati sedenja dnevno, jasno je koliki je javnozdravstveni značaj ove teme i kolika je potreba za aktivnim delovanjem usmerenim ka promenama navika našeg stanovništva.

Iako svako životno doba nosi svoje specifične zahteve i izvesna ograničenja, važno je naglasiti da postoje aktivnosti gotovo svima dozvoljene i lako dostupne, poput hodanja, vožnje bicikla, plivanja ili plesa koje, ukoliko se upražnjavaju redovno, donose značajne koristi za celokupno zdravlje. Uz to, njihova socijalna dimenzija - širenje mreže prijatelja i osećaj pripadnosti, ima dodatni blagotvorni efekat na očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja svakog pojedinca, povećavajući mu tako šanse za ostvarivanje, u prvom redu, maksimalnih ličnih postignuća, a zatim i za davanje adekvatnog doprinosa zajednici kojoj pripada i društvu u celini.