Nedelja prevencije povreda u saobraćaju 2021.

U današnje vreme postoji mnogo različitih načina da stignete do posla, škole, fakulteta i drugih željenih odredišta, pogotovo ukoliko ste stanovnik grada – možete se voziti automobilom, motociklom, a u mnogim gradovima dostupni su različiti vidovi javnog prevoza. I naravno, ukoliko mesto ka kome ste se uputili nije previše udaljeno od vašeg doma, uvek se možete opredeliti za aktivniji način transporta koji podrazumeva vožnju bicikla ili pešačenje.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, svaka četvrta odrasla osoba i preko 80% adolescenata u svetu nema dovoljno svakodnevne fizičke aktivnosti koja podrazumeva fizičku aktivnost umerenog intenziteta od najmanje 30 minuta u toku dana. Jednostavan, dostupan i pristupačan način za uključivanje fizičke aktivnosti u našu svakodnevnicu i ispunjavanje preporuka SZO za zdraviji način života jeste - prevoziti se aktivno!

АКТИВНИМ ТРАНСПОРТОМ ДО БОЉЕГ ЗДРАВЉА И МАЊЕ ПОВРЕЂИВАЊА

VOŽNJA BICIKLA

Vožnja bicikla predstavlja daleko najzdraviji način kretanja. Ne samo da vas relativno brzo dovodi do odredišta, već uključuje i vežbanje umerenog do visokog intenziteta.

Vožnja bicikla ima mnogobrojne dokazane benefite po ljudski organizam. Ona utiče na poboljšanje našeg celokupnog psihofizičkog stanja – snižava povišeni krvni pritisak, poboljšava rad srca i pluća, povećava potrošnju energije, što našem telu omogućava da sagori višak masti i reguliše telesnu težinu, održava tonus mišića, pre svega nogu, sedalne regije i stomaka, a ujedno smanjuje i nivo stresa i napetosti.

Studije ukazuju da osobe koje koriste bicikl kao prevozno sredstvo imaju 45% manji rizik od razvoja pojedinih vrsta karcinoma i 46% manji rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja, u poređenju sa onima koji se najčešće voze kolima ili javnim prevozom.

Vožnja bicikla se bolje uklapa u dnevnu rutinu od bilo kog drugog oblika vežbanja, pre svega zato što štedi vreme jer ujedno vežbate i obavljate druge dnevne aktivnosti. Za razliku od vožnje automobila vožnja bicikla uzrokuje minimalnu štetu drugima, u smislu povreda ili zagađenja. Ona predstavlja zdravu opciju, ne samo za one koji voze bicikl, već i za njihovo celokupno okruženje.

U Republici Srbiji je u proteklih pet godina poginulo 277 biciklista, što čini 10% ukupnog broja poginulih u drumskom saobraćaju u našoj zemlji, sa predominacijom osoba muškog pola i uzrasta preko 65 godina.

Povrede, padovi i saobraćajne nezgode na biciklu se dešavaju, ali je utvrđeno da zdravstveni benefiti vožnje bicikla daleko premašuju rizik od nastanka povreda. Prema rezultatima mnogobrojnih istraživanja odnos benefita i rizika u proseku iznosi 20:1 (20 godina života dobijenih poboljšanjem zdravstvenog stanja kao posledice vožnje bicikla naspram 1 godine života izgubljene usled povreda).

U Velikoj Britaniji je sprovedena opsežna petogodišnja studija u kojoj je učestvovalo više od 250.000 ljudi, a uključivala je petogodišnje praćenje ispitanika kako bi se ispitala povezanost načina putovanja i različitih zdravstvenih ishoda. Uzimala se u obzir njihova starost, pol, socioekonomski status, etnička pripadnost, pušenje, BMI, ishrana i druge vrste fizičke aktivnosti, kao i rizici zbog kojih biciklisti često brinu, poput nastanka saobraćajne nezgode i izloženosti zagađenju. Rezultati ove studije objavljene 2017. godine pokazali su da su oni koji koji su putovali biciklom na posao imali za 40% niži rizik od smrtnog ishoda usled kardiovaskularnih bolesti, karcinoma i drugih ispitivanih uzroka, u poređenju sa onima koji su koristili pasivne vidove prevoza Izvor: www.bmj.com

Naravno,upražnjavanje bezbednog ponašanja prilikom vožnje bicikla, upotreba zaštitne opreme i poštovanje saobraćajnih propisa dodatno smanjuje rizik od eventualnog nastanka saobraćajne nezgode ili povreda nastalih usled pada sa bicikla.

Više o tome kako se ponašati bezbedno i zaštititi od povreda prilikom vožnje bicikla možete pročitati u ovom tekstu.

BICIKL ILI ELEKTRIČNI TROTINET? Istraživanja su pokazala da je rizik od smrtnog ishoda usled povrede na električnim trotinetima i biciklima približno ista, međutim rizik od povreda je veći na električnom trotinetu, a razlog tome je neiskustvo u vožnji i nenošenje zaštitne opreme, pre svega kaciga! Kako se ponašati bezbedno i zaštititi od povreda pri vožnji električnih dvotočkaša možete pročitati u ovom tekstu.

PEŠAČENJE

Pešačenje takođe predstavlja zdravu alternativu transporta dostupnu većini ljudi bez obzira na godine, pol i ekonomski status. Studije pokazuju da pešačenje predstavlja dominantni oblik kretanja na razdaljinama kraćim od 1,6 km. Pozitivni uticaji pešačenja na zdravlje su brojni i stručnjaci ističu da ono predstavlja najznačajniji oblik fizičke aktivnosti koji treba podsticati u cilju poboljšanja opšteg zdravlja populacije.

Posmatrano kao način svakodnevnog transporta do željene destinacije, prednosti pešačenja su nešto manje izražene u poređenju sa vožnjom bicikla. Pomenuta studija u Velikoj Britaniji je pokazala da je svakodnevno hodanje bilo rekreativno ili zbog odlaska na posao, smanjilo rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti za 27%, a rizik od umiranja od ovih bolesti za oko 36%.

Pešaci predstavljaju jednu od najrizičnijih grupacija za nastanak povreda i fatalnih ishoda u saobraćajnim nezgodama. U Republici Srbiji je u svojstvu pešaka u proteklih pet godina stradalo ukupno 720 lica, što čini četvrtinu lica poginulih u saobraćaju.

Kako biste kao pešak do željene destinacije stigli što bezbednije, potrebno je pridržavati se nekih osnovnih pravila.

U trenutnoj epidemiološkoj situaciji, vožnja bicikla i pešačenje smatraju se jednim od najbezbednijih vidova transporta jer boravak na otvorenom prostoru i fizička udaljenost od drugih, naročito prilikom vožnje bicikla, smanjuju mogućnost prenosa infekcije i čine je manje rizičnom u odnosu na vožnju automobilom ili javnim prevozom.

PREDNOSTI VOŽNJE BICIKLA I PEŠAČENJA IZBEGAVANJE KOLEKTIVNOG PREVOZA - ZAŠTITA I SEBE I DRUGIH! BORAVAK NA OTVORENOM - MANJI RIZIK OD INFEKCIJE! BOLJE PSIHOFIZIČKO STANJE!

Međutim, imajte u vidu da svaki boravak van kuće i kontakt sa drugima povećava rizik da dobijete ili drugome prenesete infekciju. Shodno tome, pridržavajte se osnovnih, dobro poznatih pravila i rizik od zaraze ćete svesti na minimum i zaštititi sebe, svoje najmilije i čitavo svoje okruženje.