Dan zdravih gradova - 20. maj 2018. godine
''ZDRAVI GRADOVI - UČIMO NA ISKUSTVIMA PROŠLOSTI, DELAJMO U SADAŠNJOSTI, RAZVIJAJMO ODRŽIVE URBANE SREDINE ZA BUDUĆNOST''
Dan zdravih gradova biće drugu godinu zaredom zajednički obeležen inicijativama i aktivnostima u najvećim urbanim sredinama u Republici Srbiji i to u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Inicijatori i organizatori svih aktivnosti i programa namenjenih građanima Niša, Novog Sada i Beograda su centri za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Instituta za javno zdravlje Niš i Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Obeležavanje Dana zdravih gradova 2018. godine započinje 20. maja zdravstveno promotivnom manifestacijom u Beogradu, a u organizaciji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i partnerskih institucija i organizacija. Manifestacija će se odigrati na terenima Sportskog centra Olimp u periodu od 10 do 14 časova. Tom prilikom građani će moći da dobiju adekvatne savete o tome kako da unaprede zdravlje i očuvaju bezbednu životnu sredinu. Zainteresovanim posetiocima biće ponuđen promotivni materijal, kao i mogućnost da učestvuju u rekreativnim aktivnostima.
Već 21. maja u Gradskoj kući u Nišu, Institut za javno zdralje Niš i Sekretarijat za omladinu i sport organizuju stručni skup na kome će gosti iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine predstaviti iskustva najvećeg vojvođanskog grada kao jedinog grada u Srbiji koji se nalazi u Evropskoj mreži zdravih gradova Svetske zdravstvene organizacije. Na skupu će od strane stručnjaka iz Instituta za javno zdravlje Niš i Sekretarijata za omladinu i sport biti prikazana i dosadašnja iskustva i javno-zdravstvene inicijative u unapređenju zdravlja građana Niša. Stručni skup će trajati od 12 do 14 sati sa mogućnošću za diskusiju svih učesnika na kraju programa.
Istim povodom Institut za javno zdravlje Vojvodine će raspisati nagradni konkurs za edukatore koji rade na unapređenju zdravlja različitih populacionih grupa, uz upotrebu zdravstveno-vaspitnih sredstava izrađenih od strane Instituta za javno zdravlje Vojvodine a pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada. Ideja konkursa je da se edukatori motivišu za dalji rad, ali i da se prikažu i valorizuju aktivnosti svih onih koji rade na unapređenju zdravlja, zdravstvene pismenosti, znanja i veština za zdravlje pojedinih populacionih grupa. Po isteku konkursa biće organizovana izložba izabranih radova, kao i svečana dodela nagrada.
Tokom svog istorijskog razvoja, do danas, gradovi su predstavljali i predstavljaju mesta udruživanja svih ljudskih kapaciteta, velike stvaralačke energije, i sveukupnog razvoja zajednice. Urbanizacija započeta pre više hiljada godina traje nezaustavljivo do današnjih dana od drevne Vinče, Vavilona, Rima, sve do današnjih megalopolisa u Aziji, Americi, Evropi.
Taj nezaustavljiv trend prate veliki zdravstveni izazovi povezani sa prenaseljenošću, siromaštvom, nedostupnošću kvalitetne zdravstvene službe, zagađenjem (aerozagađenje, buka, svetlosno zagađenje, otpadne vode...), nedostatkom pijaće vode, nedostatkom kanalizacije, uništavanjem plodnog zemljišta, nerazvijenom urbanom infrastrukturom, nasiljem, nedostatkom infrastrukture za rekreaciju stanovništva, epidemijama...
Skoro polovina svetske populacije živi u gradovima sa tendencijom da već 2050. godine skoro 70% ljudi naseljava urbane sredine. Trku između ogromnog doseljavanja u gradove i razvitka infrastrukture koja bi takav priliv pratila trenutno gube gradovi i njihovi stanovnici.
Pored svih navedenih pretnji po budućnost zdravlja gradova, istovremeno su nam na raspolaganju ogromni kapaciteti da rizike smanjimo ili eliminišemo, a gradove učinimo mestima čiji stanovnici mogu da ostvare svoje egzistencijalne potrebe i obezbede dobar kvalitet zdravlja svojim porodicama i sebi.
Brojni su primeri iz prošlosti koji nam jasno ukazuju u kom pravcu treba razvijati urbanu sredinu, a prvi javno zdravstveni programi koji su sprovođeni radi unapređenja zdravlja ljudi zabaleženi su u drevnim urbanim sredinama (vodovod i kanalizacija u antičkom Rimu, proizvodnja hrane u velikim urbanim centrima kulture Inka, Maja i Kmera, prvi karantini u srednjovekovnom Dubrovniku i mnogi drugi).
Sadašnjost nam nudi prikaze sve većeg broja urbanih sredina koje su kvalitet zdravlja svojih građana podigle ne samo održivim privrednim razvojem, već i velikim ekološkim projektima (izgradnja biciklističkih autoputeva i staza, redukcija saobraćaja, podrška upotrebi električnih vozila, formiranje zelenih površina i mesta za rekreaciju, korišćenje geotermalnih izvora za grejanja i drugi) što je značajno povećalo kvalitet života stanovnika tih gradova. Ovakvi primeri daju smernice i drugim sredinama za ulaganje u infrastrukturu koja doprinosi zdravlju građana.
Zaključujemo da zdravi gradovi moraju biti sredine koje pružaju stalnu podršku pojedincima i grupama za nesmetani razvoj i napredak uz maksimalno korišćenje dostupnih kapaciteta, čuvanje životne sredine i održivi ekonomski razvoj.
Zdrav grad je mesto aktivnog partnerstva građana, države i lokalne samouprave (donosioca odluka), zdravstvenog sistema, privrede, obrazovanja, kulture, sporta, nevladinog sektora, pravosuđa i policije u odnosu na prirodno okruženje u kome se grad razvija.
Znanje o značaju zdravlja ljudi u gradovima i motivacija da se to znanje pretoči u željeni kvalitet zdravlja jeste prioritet svih učesnika u urbanom životu sa jednim jedinim ciljem da GRADOVI BUDU ZDRAVA MESTA ZA ŽIVOT SVIH GRAĐANA.
Zdravi i živi bili do narednog Dana zdravih gradova!
