Međunarodni dan fizičke aktivnosti - 10.5.2019. - Budite aktivni - živite duže!

Imajući u vidu da je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za Evropski region, približno 31% stanovnika starog kontinenta starijih od 15 godina nedovoljno fizički aktivno, ne čudi procena da se upravo fizička neaktivnost smatra odgovornom za čak oko milion smrtnih ishoda u Evropi svake godine.

Takođe, nedovoljna fizička aktivnost dominantno je odgovorna za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja raka dojke, debelog creva i dijabetesa, kao i za skoro svaki treći slučaj ishemijske bolesti srca.

Sagledavajući veličinu, ali i zdravstveni, socijalni i ekonomski značaj svakog od ovih problema i uviđajući ulogu koju fizička aktivnost ima u njihovoj prevenciji i kontroli, zemlje članice Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, odlučile su da proglase 10. maj Međunarodnim danom fizičke aktivnosti, koji se obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“.

Glavni cilj aktivnosti vezanih za obeležavanje ovog važnog datuma iz Kalendara zdravlja, koje se kreću od globalnih do onih u okvirima lokalne zajednice, jeste podizanje svesti stanovništva svih uzrasta o značaju fizičke aktivnosti u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti. Takva promena svesti ima dalje za cilj da dovede do promene ponašanja u smeru učešća u fizičkim aktivnostima, koliko god je to moguće - u skladu sa uzrastom, zdravstvenim stanjem, slobodnim vremenom i drugim okolnostima.

Tekovine modernog društva i ubrzan tehnološki razvoj doneli su, globalno, boljitak u mnogim oblastima života i rada, ali su, s druge strane, uslovili, sa fiziološkog aspekta posmatrano, promene životnih stilova koje se izrazito negativno odražavaju na zdravlje ljudi. Ovo se odnosi, pre svega, na sedentaran način života koji postaje dominantno prisutan u svim slojevima društva i svim uzrasnim kategorijama. Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2013. godini 43,6% stanovnika bavilo se poslom koji podrazumeva dugotrajno sedenje, za razliku od prethodnih istraživanja kada je ovaj procenat bio značajno niži - 2006. godine 31,1% , a 2000. godine 25,2%. Rezultati su pokazali da je stil života koji karakteriše sedenje, u našoj zemlji više zastupljen među ženama (48,3%) nego među muškarcima (38,7%).

Stanovnici Srbije u proseku sede čak pet sati dnevno, a u tome prednjače stanovnici Beograda (6 sati) , zatim stanovnici gradskih naselja (6,2 sata) kao i osobe sa višim i visokim obrazovanjem (6,6 sati). Nešto više od polovine odraslih stanovnika Glavnog grada obično provodi hodajući najmanje 30 minuta dnevno, prilikom odlaska do i povratka sa nekog mesta, a samo 31% njih hoda u toku dana od 30 do 60 minuta. Navika bavljenja sportom i rekreacijom manje je zastupljena, naročito kod muškaraca. Fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno se bavilo 11,4% odraslih stanovnika Beograda a intenzivnim fizičkim aktivnostima namenjenim jačanju mišića, najmanje tri puta nedeljno u 2013. godini se bavilo 4,9 % odraslih stanovnika Beograda. Vožnju bicikla u trajanju od najmanje 10 minuta dnevno upražnjava samo 2,1 % stanovništva.

Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak koštano-zglobnih deformiteta. Podaci sa sistematskih pregleda učenika osnovnih škola (Statistički prikaz zdravstvene delatnosti u Beogradu, 2017.) govore u prilog tome da je svako peto pregledano dete imalo neki deformitet kičmenog stuba, dok je svako četvrto dete imalo deformitet stopala.

Podizanje nivoa fizičke aktivnosti nije samo problem pojedinca. Ovi podaci ukazuju da je podizanje svesti o značaju fizičke aktivnosti pitanje koje zahteva šire društveno uključivanje, uz adekvatan multisektorski, multidisciplinarni i kulturološki prihvatljiv pristup.

Fizička aktivnost definiše se kao svaki pokret tela nastao kao rezultat rada skeletnih mišića, koji dovodi do utroška energije. Termin „fizička aktivnost“ ne treba mešati niti poistovećivati sa terminom „vežbanje“ ili „treniranje“. Vežbanje je uži pojam, potkategorija fizičke aktivnosti – ono je planirano, struktuirano, repetitivno i obavlja se sa ciljem postizanja poboljšanja ili održavanja jednog ili više aspekata fizičke spremnosti. Dakle, fizička aktivnost može podrazumevati i ovaj vid vežbanja, uz ostale pokrete koji su proizvod igranja, svakodnevnih aktivnosti, transporta, kućnih poslova i aktivnosti rekreativnog tipa.

Deci i mladima uzrasta 5-18 godina se u cilju pravilnog rasta i razvoja preporučuju fizičke aktivnosti koje utiču na kardio-respiratorni sistem, kao i one koje jačaju mišićno-skeletni sistem. Neophodno je da svakodnevno ostvare 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti, uz preporuku da dva do tri puta nedeljno fizička aktivnost bude intenzivna. Sve ove aktivnosti se mogu ostvariti i kroz igru, zatim trčanjem, preskakanjem konopca, vožnjom bicikla, različitim sportskim aktivnostima, kao i časovima fizičkog vaspitanja u školama.

Umerena, ali redovna fizička aktivnost, kakva je hodanje, vožnja bicikla, plivanje ili ples, ima značajno blagotvorno dejstvo na zdravstveno stanje svakog pojedinca i gotovo svima je dozvoljena i dostupna. Ukoliko se redovno upražnjava, smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i pojedinih vrsta raka, pomaže u kontroli telesne mase, a istovremeno ima i blagotvoran uticaj na mentalno zdravlje, smanjujući rizik od depresije i anksioznosti. Takođe, odgovarajući nivo fizičke aktivnosti smanjuje rizik od padova, preloma kuka i/ili kičmenih pršljenova. Bitno je naglasiti da je fizička aktivnost ključni faktor dostizanja i održavanja brojnih drugih aspekata zdravog stila života – nepušenja, stanja optimalnog energetskog balansa i uhranjenosti, smanjenja nasilja, stresa i socijalne izolacije, što je naročito važno u zrelijoj životnoj dobi. Svako životno doba nosi svoje zahteve i izvesna ograničenja, ali mogućnost za neki oblik aktivnosti uvek postoji. Biti fizički aktivan temelj je zdravog i pravilnog rasta i razvoja, odskočna daska za očuvanje i unapređenje zdravlja zarad dostizanja maksimalnih ličnih potencijala i ulaznica za srećnu i ispunjenu starost.

Važno je napomenuti da svaku fizičku aktivnost, naročito u starijem dobu, treba planirati tek nakon savetovanja sa izabranim lekarom i obavljenih odgovarajućih kontrolnih pregleda, a samo sprovođenje aktivnosti preporučljivo je upražnjavati uz stručni nadzor.

Pogledajte: Preporuke SZO o fizičkoj aktivnosti u funkciji očuvanja i unapređenja zdravlja po starosnim grupama

Pogledajte i liflet: Šetnja - aktivnost za bolji kvalitet vašeg života