Za nezaboravan provod u prirodi neophodan je proveren kvalitet vode za piće iz bunara i izvorišta
Voda iz individualnih vodnih objekata (bunara i sl.) koja se koristi u domaćinstvu zaslužuje posebnu pažnju i brigu u cilju održanja kvaliteta.
Iako u malom broju, i dalje postoji određeni broj domaćinstava kao i tzv. vikendica (kuća koje se povremeno koriste u cilju odmora i boravka u prirodi) koje se vodom snabdevaju iz privatnih bunara. Ovi bunari su po svojim osobinama raznovrsni, i mogu biti kopani ili bušeni, neozidani ili ozidani, ili mogu predstavljati jednostavne kaptaže. Zajedničko im je to što se prevashodno napajaju podzemnom vodom, ali se razlikuju po dubini, odnosno po vodonosnom sloju iz kojeg koriste vodu, pa u zavisnosti od sastava zemljišta kroz koje voda prolazi mogu biti različitih fizičko-hemijskih i hemijskih osobina. Takođe, od izuzetno značaja je i bakteriološki kvalitet vode u ovakvim bunarima.
Za dobar kvalitet vode u bunaru, važno je da voda kojom se bunar snabdeva bude higijenski ispravna, zatim da je bunar propisno izrađen i pozicioniran na dovoljnoj udaljenosti od mogućih izvora zagađenja. Takođe, od značaja je da svi prateći tehnički radovi (na pr. drenaža terena i sl.) i elementi (pumpa i vodovodne instalacije van i unutar objekta) budu projektovani i izvedeni u skladu sa odgovarajućim standardima u ovoj oblasti i izrađeni od materijala dobrog kvaliteta koji su sertifikovani i namenjeni za vodosnabdevanje.
Sve potrebne analize u cilju utvrđivanja higijenske ispravnosti vode iz bunara mogu biti obavljene u laboratoriji GZZJZ koja je akreditovana po najvišim standardima za sve analize vode predviđene važećim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ br.42/98 i 44/99, i „Službeni glasnik RS“, broj 28/2019).
Često postavljeno pitanje od strane korisnika bunara koji donose vodu na analizu je koliko često treba obavljati hemijsko i bakteriološko ispitivanje vode iz bunara, i to pre svega zavisi od toga koliko se često koristi neki bunar, kao i koliko je podložan promenama u kvalitetu vode. Opšta preporuka ja da to bude bar jednom godišnje (ali ponekad je potrebno i više puta ukoliko postoji sumnja u mogućnost zagađenja). Uputstvo kako se pravilno uzorkuje voda iz bunara i u kojoj ambalaži se donosi na analizu možete pogledati ovde.
Takođe ukoliko se utvrdi bakteriološka neispravnost, koja može značajno uticati na zdravlje korisnika bunara, potrebno je pristupiti merama čišćenja i ispiranja bunara, a kada je utvrđeno prisustvo patogenih mikroorganizama, savet je da se obavi dezinfekcija vode, kao i samog bunara.
Dezinfekcija vode za piće iz bunara ima za cilj da ukloni patogene i uslovno patogene mikroorganizme, i može se obavljati redovno 1 do 2 puta godišnje, odnosno vanredno, u slučajevima utvrđene mikrobiološke neispravnosti vode.
Postupku dezinfekcije je najbolje pristupiti nakon obavljenog čišćenja i sanacije samog objekta, kao i uređenja okoline (ako nije obavljano u toku prethodne 3 godine). Dezinfekcija se obavlja dezinfekcionim sredstvima na bazi hlora pogodnim za široku upotrebu, a detaljno uputstvo i pojašnjenje možete dobiti i u GZZJZ nakon obavljenih analiza bunarske vode.
