Niske temperature - kako se zaštititi

Zimsko doba godine sa pratećim niskim temperaturama, padavinama i vetrom često sa sobom nosi rizik od nastanka različitih zdravstvenih problema među kojima se mogu javiti i posebna stanja koja zahtevaju hitno zbrinjavanje, a to su smrzavanje ili hipotermija, kao opšte stanje, i promrzline, lokalne promene na izloženim delovima tela.

Ova stanja češće nastaju kod osoba koje tokom zime rade na otvorenom ili se bave zimskim sportovima, ali mogu pogoditi svakoga ko je neadekvatno zaštićen i izložen hladnoći, a naročito su osetljiva deca i stariji ljudi zbog svojih specifičnih psihofizičkih karakteristika.

PROMRZLINE I KAKO IH PREPOZNATI

Promrzline predstavljaju lokalne povrede izazvane smrzavanjem kože, koje u ekstremnim slučajevima mogu zahvatiti i dublje strukture (tetive, mišiće, krvne sudove) i dovesti do teških i dugotrajnih posledica, pa čak i amputacije delova tela trajno oštećenih usled izlaganja niskim temperaturama. Najčešće se javljaju na prstima stopala i šaka, ušnim školjkama i nosu, odnosno zahvataju one delovema tela koji su najviše izloženi hladnoći.

Kako izgledaju promrzline?

Promrzla koža je u početku sjajna i ružičasta, a u pogođenim delovima tela često se oseća bockanje (trnci) ili žarenje. Kasnije koža bledi i postaje bela ili voštane boje, a na dodir je tvrda.

Pogođeni delovi tela često postaju utrnuli i neosetljivi na dodir.

Koža može da se ospe plikovima ili da se ljušti nekoliko dana nakon izlaganja niskim temperaturama.

Nastanku promrzlina doprinose niska temperatura okruženja, intenzivno strujanje hladnog vazduha (vetar), duža izloženost hladnoći, vlažna i tesna odeća i obuća (tesne rukavice, tesna ili čvrsto zašnirana obuća).

SMRZAVANJE (POTHLAĐIVANJE, HIPOTERMIJA) Veoma ozbiljno, često i po život opasno stanje, koje nastaje kada temperatura tela padne ispod 35°S. Najčešći uzroci koji mogu dovesti do hipotermije su: niska spoljna temperatura, vlaga i vetar, znojenje po hladnom vremenu, boravak u vodi (posebno ako je temperatura vode ispod 10°S), dehidracija, uzimanje lekova za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (tzv. diuretici) . Kod smrzavanja celo telo se hladi, tako da glavni simptomi nastaju iz potrebe tela da se zagreje. Zato bi trebalo da znate da prepoznate rane simptome pothlađivanja, a to su  intezivno drhtanje tela, spori, otežani pokreti, nespretan hod i teškoće u govoru.

KAKO DA SPREČITE SMRZAVANJE I NASTANAK PROMRZLINA?

Jedini siguran način sprečavanja promrzlina i pothlađivanja je ograničenje vremena koje provodite napolju po izuzetno hladnom vremenu. Međutim, ukoliko planirate da provodite vreme napolju, pridržavajte se nekih osnovnh saveta:

PRE IZLASKA NAPOLJE

PROVERITE VREMENSKU PROGNOZU!

Ne izlažite se ekstremnim vremenskim uslovima bez preke potrebe. Imajte u vidu da pri jako niskim temperaturama i vetru promrzline mogu nastati nakon svega nekoliko minuta izloženosti. Ukoliko planirate duži boravak napolju ponesite sa sobom hitne potrepštine (vodu, energetske štanglice, pribor za prvu pomoć) u slučaju da se ne možete vratiti brzo koliko ste planirali. Ponesite rezervnu odeću za utopljavanje.

NEKA DRUGI ZNAJU GDE IDETE!

Pre nego što krenete, obavestite nekog od članova porodice ili prijatelja kuda ste krenuli i kada planirate da se vratite. Ukoliko ćete biti negde udaljeni, recite im kojom rutom idete.

PRAVILNO ODEVANJE JE OBAVEZNO

• Obucite višeslojnu odeću, koju možete dodati ili skinuti po potrebi.
• Izložene delove tela- obraze, nos, uši, prste, zaštitite šalom, kapom i rukavicama (rukavice sa toplotnom izolacijom, najbolje sa spojenim prstima i odvojenim palcem). Deblja kapa od vune ili materijala otpornih na vetar koja prekriva uši je najbolji izbor. Pri ekstremnoj hladnoći preko lica stavite šal ili masku. Oni će štititi vaše lice i nos od hladnoće, a ujedno će zagrevati vazduh koji udišete
• Obuća koju nosite ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti; treba da ima dobru toplotnu izolaciju i da ne propušta vodu. Treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju.
• Poželjno je da obučete dva para čarapa. Donji par bi trebalo da bude od materijala koji upijaju vlagu, a spoljni je poželjno da bude od vune. Grejači za stopala su takođe dobar izbor, ali treba voditi računa da ne budu previše glomazni, kako ne bi stezali noge u čizmama jer time ometaju cirkulaciju.

POSEBNA PAŽNJA PRILIKOM BORAVKA NA PLANINI Prilikom odlaska na zimovanje gde se podrazumeva svakodnevni višečasovni boravak na snegu, posebno se mora povesti računa o oblačenju. Aktivan veš dugih rukava i nogavica koji upija višak vlage /znoja je uvek dobar izbor kod bavljenja sportovima na niskim temperaturama. Višeslojno oblačenje treba završiti spoljnim slojem odeće- skijaškom jaknom i pantalonama/ skafanderom koji su vodootporni i nepropusni za vetar, sa obaveznom kapuljačom.

PRILIKOM BORAVKA NAPOLJU

KREĆITE SE!

Ako ostanete u pokretu dok ste vani, vaša cirkulacija će biti bolja i pomoći će vam da održite telesnu toplotu. Ipak, pazite da ne preterate kako biste čuvali energiju koja će vam trebati na hladnoći.

NE POTCENJUJTE UTICAJ HLADNOG VETRA!

Jak vetar utiče na organizam da brže gubi toplotu, čak i kada termometar ne pokazuje izuzetno niske temperature.

NE IGNORIŠITE UKOČENOST ILI UTRNULOST PRSTIJU!

Potrebno ih je odmah zagrejati (na primer, staviti ruke ispod pazuha ili na stomak).

NEMOJTE BEZ POTREBE PREVIŠE DUGO BORAVITI NA HLADNOĆI!

Sklonite se od hladnoće na svakih sat vremena i popijte neki topli napitak, promenite odeću ukoliko je vlažna.

POSEBAN OPREZ KOD DECE! Dete ne treba izlagati ekstremnim vremenskim uslovima, poput snežne oluje i sl., a ukoliko se zadesite napolju kada vremenski uslovi počnu da se pogoršavaju, odmah ga uvedite unutra. Redovno proveravajte da li mu je hladno! Skinite mu rukavice i pogledajte da li ima prve znakove promrzlina (ukočeni prsti, bledilo kože). Mnoga deca ne primete da su im prsti ukočeni i da trnu, ili neće da uđu unutra jer se lepo provode igrajući se napolju. Bebe i jako malu decu nemojte izvoditi napolje pri jako niskim temperaturama i jakom vetru. Poštujte sledeće preporuke: Kapa i odeća za hladno vreme treba da budu napravljeni od čvrsto tkanog vlakna (npr. vuna). Vuna i slični materijali obezbeđuje dobru termo izolaciju i omogućavaju prenos vlage sa kože do spoljašnje sredine. Izbegavajte pamučnu odeću jer upija vodu i ostaje mokra. Zaštitite osetljive delove tela (lice, šake, stopala) od hladnoće. Odeća treba da bude u slojevima, tako da se njeni delovi mogu dodati ili skinuti, u skladu sa vremenskim prilikama i fizičkom aktivnošću deteta. Ako se odeća pokvasi, zameniti je suvom, što je pre moguće. Dajte detetu puno toplih, visokokaloričnih napitaka (poput tople čokolade i sl.). Ako ovakvi napici nisu dostupni, dajte mu vodu da sprečite dehidraciju. Dete treba da pravi češće pauze od boravka na hladnoći da bi se telo zagrejalo Ako dete počne da drhti, povećajte nivo aktivnosti, dodatno utoplite dete, dodajte izvor toplote, ili sklonite dete sa hladnoće. Budite pažljivi u blizini hladnih voda (reka, jezera, mora) i uvek obezbedite sebi i detetu adekvatan pojas za spasavanje.

ŠTA DA RADITE U SLUČAJU PROMRZLINA I SMRZAVANJA

UKOLIKO OSOBA POKAZUJE SIMPTOME I ZNAKE SMRZAVANJA I PROMRZLINA ZAJEDNO, UVEK TREBA PRVO ZBRINJAVATI SMRZAVANJE!

Kako da postupite ukoliko dođe do smrzavanja?

1. Osobu premestite na toplo mesto ili mesto zaklonjeno od hladnoće i vetra (po mogućstvu najbolje je odvesti do najbliže zdravstvene ustanove).
2. Zamenite joj mokru odoću suvom.
3. Prvo krenite da zagrevate centralni deo tela (trup).
4. Uvijte osobu u ćebe, a ako ste u prilici zagrejte je pomoću termofora, tople boce za vodu, grejnim jastucima ili električnom ćebadi u gornjem delu tela (pazuh, grudi i gornji deo leđa). U hitnim slučajevima ga zagrejte svojim telom.
5. Topla kupka ili tuširanje se ne preporučuju, već zagrevanje u blizini izvora toplote (npr. vatre, peći).
6. Ukoliko je osoba svesna, dajte joj da pije tople napitke
7. U što kraćem roku organizujte prevoz do medicinske ustanove – pothlađenu osobu zbrinjavajte samostalno samo ukoliko je to apsolutno neophodno!

Zbrinjavanje promrzlina

1. Skinite vlažnu odeću.
2. Promrzle delove tela postepeno zagrevajte koristeći toplu vodu (nikako vruću) ili telesnu toplotu (toplotu ruke, pazuha ili stomaka). Vodu treba konstantno mešati oko promrzlog dela tela, da bi se toplota ravnomerno rasporedila.Proveravajte temperaturu vode, i prema potrebi je zagrejte U toku zagrevanja smrznutog mesta može se očekivati pojava intenzivnog bola, te se ono treba zbrinjavati pažljivim i nežnim postupcima. Suvi izvori toplote (zagrejani predmeti) se ne preporučuju jer mogu da izazovu opekotine zbog smanjene osetljivosti smrznute kože.
3. Nastavite sa zagrevanjem sve dok promrzli deo tela ne postane mek i dok mu se ne vrati normalna boja i osetljivost.
4. Po završenom tretmanu u toploj kupki, deo tela sa promrzlinom nežno osušite „tapkanjem".
5. Promrzlo mesto previjte suvim sterilnim zavojem. Ukoliko je promrzla šaka ili stopalo, tada se stavi sterilan zavoj između prstiju, podigne se ekstremitet da bi se smanjilo oticanje i zaštiti se zagrejani deo tela od ponovnog smrzavanja.
6. Preporučuje se uzimanje tečnosti
7. Ukoliko se u promrzlom delu tela pojavi intenzivniji bol može se uzeti i neko sredstvo protiv bolova. Deci takođe možete dati nešto protiv bolova (paracetamol ili ibuprofen, u dozi u skladu sa njegovim uzrastom) detaljno se pridržavajući uputstva proizvođača. Ukoliko dete nije ranije uzimalo ove lekove, pre davanja leka obavezno konsultujte svog pedijatra zbog moguće alergijske reakcije.