Mart 2020. - Mesec borbe protiv raka - prevencija malignih tumora

Maligne bolesti predstavljaju jedan od najvećih javnozdravstvenih problema na svetskom nivou. Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, opterećenje malignim bolestima u svetu je u porastu, a očekuje se da će do 2032. godine oboleti 25 miliona ljudi širom sveta.

Stručnjaci još i predviđaju da će tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora od kojih su najznačajniji ukupan porast brja stanovnika, produženog očekivanog trajanja života kao i usvajanja životnog stila odgovornog za nastanak određenih tipova raka.

Prema podacima iz sveta, prema oboljevanju i umiranju, najučestalije lokalizacije su rak pluća, rak dojke i rak debelog creva. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak u populaciji muškaraca koji čini 14,5% svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor u populaciji žena koji čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka i 15% svih smrtnih slučajeva od raka kod žena.

U našoj zemlji godišnje se u proseku otkrije oko 36.000 novih slučajeva raka, dok za godinu dana od raka umre više od 20.000 osoba. Vodeći uzroci oboljevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima oboljevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini oboljevaju od raka pluća, kolona, rektuma i prostate dok se u populaciji žena najviše oboljeva i umire od raka dojke, debelog creva, pluća i grlića materice.

Prema najnovijim procenama, Srbija se među 40 ocenjivanih zemalja Evrope svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom oboljevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske).

Prema podacima registra za rak Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, samo u 2018-oj godini broj novoobolelih bio je 7.345 osoba. Posmatrajući ukupno obolele od malignih neoplazmi, najčešće lokalizacije su: karcinom dojke, zatim pluća, karcinom debelog creva, prostate i rak mokraćne bešike. Razvijanje zdravih životnih stilova, motivisanje građana za pravovremeno obraćanje lekaru i korišćenje dostupnih resursa zdravstvenog sistema, ključni su saveznici u uspešnoj borbi protiv raka.

Prevencija i rano otkrivanje raka

Kao izuzetno delotvoran pristup u kontroli malignih bolesti, prevencija zauzima ključno mesto u svim javnozdravstvenim programima. Stručnjaci smatraju da oko dve trećine svih malignih tumora nastaje pod uticajem faktora rizika na koje se može delovati, što pruža dovoljno prostora i mogućnosti za prevenciju - borbu protiv ovih bolesti. Najbolji način borbe je sprečavanje nastanka bolesti izbegavanjem uticaja poznatih faktora rizika koji su zapravo rezultat savremenog načina života. Najpoznatiji među njima su pušenje duvana, nepravilna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost i konzumiranje alkohola.

Pored ovih faktora rizika tu je i preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, koja povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.

Infekcija takođe predstavlja jedan od ozbiljnih riziko-faktora. Naime, svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori (raka želuca). Suština primene ovih mera prevencije je smanjenje rizika od oboljevanja.

U Srbiji su od 2013. godine na snazi Nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i raka debelog creva, sa ciljem da se smanji oboljevanje i umiranje od ovih maligniteta koji su u našoj sredini veoma zastupljeni a često, upravo zbog otkrivanja u odmaklim fazama bolesti, odnose i veliki broj života.

• Skrining raka dojke predstavlja mamografski preventivni pregled namenjen svim ženama starosti od 50 do 69 godina, i to na dve godine.
• Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene između 25 i 64 godina starosti, koje se jednom u tri godine pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test.
• Ciljnu grupu za skrining na rak debelog creva čine građani oba pola starosti od 50 do 74 godine, koji se na dve godine pozivaju da urade test na skriveno krvarenje u stolici.

U Kalendaru javnog zdravlja mesec mart se obeležava kao «Mesec borbe protiv raka», sa ciljem unapređenja svesti javnosti o veličini ovog problema i mogućnostima prevencije i kontrole bolesti.