Gradski zavod za javno zdravlje obavio je tokom 2021. godine redovnu kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće na 32 javne česme sa izvorskom vodom u užoj i široj zoni grada. Ova kontrola se realizuje u okviru Programa monitoringa kvaliteta podzemnih voda na teritoriji Beograda, finansiranog od strane Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda.
Da bi voda mogla da se koristi za piće mora da bude zdravstveno bezbedna, tj. ispravna i u pogledu fizičko - hemijskih i u pogledu mikrobioloških osobina, odnosno da ispunjava uslove važećeg Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće.

Kada se radi o izvorskoj vodi koja ne prolazi tretman prečišćavanja i završne dezinfekcije, najčešći problem koji se registruje je mikrobiološka neispravnost, a evidentiraju se i fizičko - hemijska odstupanja.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd učestvuje u međunarodnom projektu „Poređenje resursa različitih subjekata u vanrednim situacijama“ (CRxSiSS - Comparing Resources for Subjects in Severe Situation, ERASMUS), zajedno sa partnerima iz Španije, Italije, Portugalije, Slovenije. Pored Gradskog zavoda učesnici su i Univerzitet u Malagi, Španija, sa svojim Univerzitetskim programom za starije odrasle osobe, zatim Privatni institut koji kreira kurseve i aktivnosti promocije kulturne svesti u oblasti obrazovanja odraslih iz Španije, Narodni univerzitet iz Udina, Italija, koji sarađuje sa opštinskim i regionalnim vlastima, Organizacija specijalizovana za mobilnost odraslih u oblasti preduzetništva i interkulturalnosti iz Portugalije, kao i Institucija koja razvija socijalne programe za očuvanje okoline i odgovornu potrošnju - GEA iz Slovenije.

Veliko nam je zadovoljstvo da vas pozovemo da se upoznate sa Bebbo mobilnom aplikacijom. To je nova verzija interaktivnog vodiča kroz roditeljstvo i razvoj malog deteta. Bebbo je podrška roditeljima u prvim godinama života njihovog deteta, kako bi pratili rast i razvoj, brinuli o zdravlju, ishrani deteta, pravovremenim pedijatrijskim pregledima i vakcinaciji, ali i brinuli o sebi. Unapređenu aplikaciju „HaloBeba – Vaš saputnik u roditeljstvu“ razvili UNICEF u Srbiji i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, zajedno sa telefonskim savetovalištem Halo beba, u saradnji sa fondacijom Nordeus i dostupna je u više od 11 zemalja i teritorija, na 19 jezičkih varijanti.

Podizanje svesti o malignim bolestima u dečjem uzrastu, važan je zadatak koji se obavlja združeno sa ciljem pružanja podrške naporima za obezbeđivanje adekvatne dijagnostike, lečenja i neophodne pomoći roditeljima i porodicama. Međunarodni dan dece obolele od raka (15. februar) ustanovljen je 2002. godine radi ujedinjavanja aktivnosti i slanja jasne poruke u kontekstu prethodno pobrojanih ciljeva. Utemeljivač obeležavanja ovog datuma bila je Međunarodna konfederacija Udruženja roditelja dece obolele od raka, dok je deo Kalendara javnog zdravlja u Republici Srbiji postao 2013. godine.

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka već tradicionalno obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka svakog 4. februara. Nova trogodišnja kampanja pokrenuta je 2022. godine, a sa ciljem da se jasno ukaže na novonastale, aktuelne i globalne probleme koji opterećuju sve učesnike u procesu prevencije, dijagnostike i lečenja malignih bolesti.

Pandemija COVID-19 odrazila se na vrlo sličan način u celom svetu na kompletan sistem zdravstvenih usluga usmerenih ka ranom otkrivanju i adekvatnom lečenju malignih bolesti. Zapaženo je da je u brojnim zemljama došlo do manjih ili većih poremećaja u radu ovih medicinskih službi, što se odrazilo na sprovođenje programa ranog otkrivanja, kao i dodatno usložnjavanje procesa lečenja i pružanja nege pacijentima. Uticaj koji će pandemija COVID-19 imati na dijagnostiku i mortalitet od raka, osećaće se, prema procenama stručnjaka, i u godnama koje dolaze. Stoga, važnost pružanja dodatne podrške pacijentima i zdravstvenim radnicima, kao i aktivan rad na ojačavanju celokupnog sistema zdravstvene zaštite imaće presudan značaj za očuvanje i unapređenje kvaliteta života pacijenata.

Podaci iz sveta ukazuju da klizanje i padovi na snegu, poledici i ledu predstavljaju vodeći uzrok povreda kod starijih osoba, a takođe su i jedan od vodećih uzroka povreda na radu u zimskim uslovima.

Ponekad se hodanje po ledu i poledici ne može izbeći. Ukoliko nemate drugog izbora i morate da pređete preko zaleđene površine pridržavajte se sledećih saveta:

•    Hodajte polako i pravite manje korake.
•    Ostanite fokusirani i gledajte ispred sebe. Nemojte razgovarati mobilnim telefonom, niti kucati poruke dok hodate.
•    Oslobodite se ometanja prilikom hodanja. Odložite mobilni telefon i nemojte nositi velike terete kako ne biste izgubili ravnotežu.
•    Neka vam ruke budu slobodne kako bi vam pomogle u održavanju ravnoteže - nemojte ih držati u džepovima.
•    Izbegnite iskušenje da trčite kako biste stigli na prevoz i ne pretrčavajte preko pešačkog prelaza (poseban oprez kada hodate preko belih površina na zebri).

POKUŠAJTE DA PADNETE BEZBEDNO!
Nažalost, nezgode se dešavaju i neki padovi se ne mogu izbeći. Pokušajte da ublažite pad pridržavanjem sledećih saveta:
Ako osetite da počinjete da padate, trudite se da izbegnete pad na kolena, zglobove ili leđa. Pokušajte da padnete na mesnati deo tela, na primer na bok, zadnjicu ili ramena. Nemojte ispružiti ruke kako biste prekinuli pad jer na taj način povećavate rizik od preloma šake i ručnog zgloba. Ukoliko je moguće neka vam laktovi budu savijeni, a telo opušteno. Opušteni mišići pomažu da se udarac nakon pada ravnomernije rasporedi po telu, i samim tim smanjuje šanse za povredu. Ako je vaše telo ukočeno, to može povećati rizik od preloma kosti.