Prevencija povreda u saobraćaju podjednako je bitna kao i prevencija hroničnih nezaraznih bolesti, poput obolјenja srca i krvnih sudova, malignih bolesti i sl., s obzirom da povrede u saobraćaju, pored fatalnih ishoda  - gde predstavlјaju jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, često ostavlјaju veliki broj teških i dugotrajnih posledica. Shodno tome, u svakom trenutku neophodno je da vodite računa o vašoj i bezbednosti vaše okoline, bilo da se krećete peške, kolima ili nekim drugim prevoznim sredstvom.

Motociklisti tvrde da vožnja motora predstavlјa jedinstven sećaj i iskustvo koje se ne može porediti ni sa čim drugim.

Bez obzira da li se vozite na posao, više volite druženje kroz grupnu vožnju vikendom ili sami želite da uživate u pogledu na svet daleko od gradskog asfalta, motociklizam angažuje sva vaša čula i stvara uzbudlјiv osećaj slobode. Međutim, uz tu slobodu dolazi i odgovornost

Vožnja motocikla sa sobom nosi brojne rizike. Ona zahteva pojačan osećaj svesti, više snage i koordinacije nego vožnja automobila. Vožnja takođe uklјučuje neke rizike sa kojima se ne susrećete prilikom vožnje drugih vozila. Vozačima motocikala neophodno je više veštine manevrisanja i  ranjiviji su u sudaru. Motocikli se ne vide tako lako kao automobili ili kamioni, zbog njihovog uskog profila. Drugi vozači, posebno oni koji ne voze motocikl, možda ne očekuju motocikle u saobraćaju. Ovo dovodi motocikliste u opasnost, posebno na raskrsnicama.

Električni trotineti poslednjih godina postaju sve popularnije prevozno sredstvo, pre svega u gradovima, i koristi ih uglavnom mlađa populacija ili poslovni lјudi u cilјu izbegavanja sobraćajnih gužvi. Pozitivne strane sve veće upotrebe ovih prevoznih sredstava su manje gužve u saobraćaju i manje zagađenje vazduha u gradovima, kao i boravak na otvorenom i veći individualni komoditet usled nepostojanja potrebe za parking prostorom. Lako se sklapaju, ne zauzimaju mnogo mesta i shodno tome se mogu držati u zatvorenom prostoru- kancelariji, čekaonici i sl.

Međutim, kao i svako prevozno sredstvo oni sa sobom nose rizike od povređivanja. Brojna straživanja ukazuju da su broj povređenih i posledice neadekvatne vožnje ovog prevoznog sredstva daleko od zanemarlјivih, a dve trećine povreda dešavaju se neiskusnim vozačima.

Kada nam majka Zemlja pošalje poruku

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) je rezolucijom A/RES/63/278 usvojenom 2009. godine proglasila 22. april za Međunarodni dan majke Zemlje.

Međunarodni dan majke Zemlje pruža priliku da se podigne svest globalne javnosti o izazovima za dobrobit planete i život koji ona podržava. Dan takođe prepoznaje kolektivnu odgovornost, na koju se poziva Deklaracija iz Rija iz 1992. godine, za promovisanje harmonije sa prirodom i Zemljom, za postizanje pravedne ravnoteže između ekonomskih, društvenih i ekoloških potreba sadašnjih i budućih generacija čovečanstva.¹

Nedelja imunizacije u Evropi 24.4 – 30.4.2022. godine  je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine.

Ove godine obeležava se sedamnaesta po redu nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO, pod sloganom „Dug život za sve”  sa ciljem da se svima u svakoj zemlji omogući podjednaka dostupnost vakcina, što bi koreliralo sa dugim i zdravim životom. Duže od dva veka vakcine doprinose bezbednijem svetu, od prve vakcine protiv velikih boginja do najnovijih mRNA koje se koriste u prevenciji teških oblika COVID-19. Pandemija COVID-19 je doprinela porastu politizacije imunizacije i padu obuhvata imunizacije dece u mnogim zemljama. Program imunizacije je prekinut u Ukrajini i sva deca koja su napustila zemlju potrebno je da budu vakcinisana gde god bila. I u ovim uslovima, održavanje kontinuiteta u sprovođenju nacionalnih programa imunizacije ima prioritet koji ni na koji način ne sme biti ugrožen.

Antibiotici su lekovi koji se koriste u lečenju infekcija koje izazivaju bakterije.

Da bi antibiotici  bili efikasni potrebna je pravilna upotreba leka koja počinje od razgovora lekara sa pacijentom, pregleda, prepoznavanja simptoma i pravilno postavljene dijagnoze. Lekar propisuje antibiotik tek kada dobije rezultat analize uzorka koji je poslao u mikrobiološku laboratoriju gde se vrši izolacija bakterije koja je dovela do bolesti i ispituje njena osetljivost na antibiotike. Na osnovu dobijenog antibiograma lekar propisuje efikasnu terapiju.

Pitali smo korisnike Gradskog zavoda za javno zdravlje koliko znaju o antibioticima, koliko često i na koji način ih upotrebljavaju. Na pitanja je odgovorio 321 korisnik, a više od polovine njih koristili su neki antibiotik u prethodnih godinu dana.

Druga polovina dvadesetog veka donela je masovnu upotrebu antibiotika u lečenju različitih bakterijskih infekcija. Tokom godina su razvijani novi antibiotici, kombinacije antibiotika i njihovog doziranja, kao i trajanja terapije. Uspešnost lečenja antibioticima kod različitih infektivnih bolesti su dugo u drugom planu držali neželjene efekte koji su se pojavljivali tokom i posle terapije antibioticima. Novi koncepti terapije su doprineli uspešnosti u lečenju mnogih bolesti ali i pojavi neželjenih efekata tokom i posle terapije antibioticima.