Slobodna, nesputana igra na otvorenom je važan preduslov zdravog rasta i razvoja u dečjem uzrastu. Upravo zbog toga roditelji se moraju potruditi da deci svakoga dana omoguće da određeno vreme provedu napolju, na svežem vazduhu. Deca koja više vremena provode na otvorenom otpornija su, zdravija, raspoloženija, imaju bolji san.

Dvorište, igralište, park, travnjak…sve su to mesta gde deca mogu da skaču, trče, penju se, igraju sa vršnjacima, da budu aktivna i zdravo odrastaju.

PODZEMNE VODE – UČINITI NEVIDLJIVO VIDLJIVIM

Podzemne vode su nevidljive, ali je njihov uticaj svuda vidljiv. Van vidokruga, pod našim nogama, podzemna voda je skriveno blago koje obogaćuje naše živote. U najsušnijim delovima sveta, to je možda jedina voda koju ljudi imaju.

Skoro sva tečna slatka voda u svetu je podzemna voda, i koristi se za snabdevanje pijaćom vodom, sanitarne sisteme, poljoprivredu, industriju i ekosisteme. Na mnogim mestima, za potrebe različitih ljudskih aktivnosti prekomerno se koriste i zagađuju podzemne vode. Na drugim mestima jednostavno ne znamo koliko vode ima dole, ispod Zemljine površine.

Podzemne vode će igrati ključnu ulogu u prilagođavanju klimatskim promenama. Moramo da radimo zajedno na održivom upravljanju ovim dragocenim resursom.

Među značajnim datumima Kalendara javnog zdravlja je i 20. mart - Nacionalni Dan borbe protiv raka dojke, čijim se obeležavanjem podstiče veća pažnja javnosti na raspostranjenost ove maligne bolesti i na značaj unapređenja informisanosti žena o važnosti preventivnih pregleda i njenom ranom otkrivanju.

Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka (eng. International Agency for Research on Cancer - IARC), karcinom dojke kod žena predstavlja najčešće maligno oboljenje, ispred kolorektalnog karcinoma, karcinoma pluća i karcinoma grlića materice. Kada govorimo o vodećim uzrocima smrti od malignih bolesti kod žena, karcinom dojke se takođe nalazi na prvom mestu, ispred karcinoma pluća, karcinoma grlića materice i kolorektalnog karcinoma. Prema poslednjim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2020. godine u svetu je registrovano više od 2.260.000 novoobolelih dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.

Svake godine, u martu mesecu, obeležava se Svetski dan spavanja, namenjen upoznavanju opšte i stručne javnosti širom sveta sa uticajem spavanja na naše zdravlje.

Obeležavanje ovog dana započela je grupa posvećenih pružalaca zdravstvenih usluga i članova medicinske zajednice koji su radili i sprovodili istraživanja iz oblasti medicine spavanja. Cilj prvog Svetskog dana spavanja bio je da okupi stručnjake koji se bave medicinom spavanja kako bi razmenili mišljenja i iskustva i širom sveta distribuirali informacije o značaju zdravog sna. Razlog tome je bilo do tada široko rasprostranjeno ubeđenje da san nije dovoljno važan za lično zdravlje i dobrobit da bi bio prioritet u spovođenju odgovarajućih zdravstvenih aktivnosti.

Građani Republike Srbije mogu koristiti elektronske zdravstvene usluge putem veb portala www.e-zdravlje.gov.rs i mobilne aplikacije eZdravlje RS.

Ministarstvo zdravlja i Vlada RS, u saradnji sa NALED-om i uz podršku USAID-a, pripremili su promotivni materijal namenjen građanima. Svaka zdravstvena ustanova ima promotivni materijal sa korisničkim uputstvom za građane kako da se registruju i koriste veb portal eZdravlje.

Ove godine se Svetski dan bubrega obeležava pod sloganom „Premostimo jaz u znanju o bolestima bubrega, radi bolje nege i lečenja“.

Hronična bolest bubrega (HBB) je česta ali i opasna bolest, koja se može završiti smrtnim ishodom ukoliko se ne leči. Jedan od deset odraslih stanovnika sveta živi sa ovom bolešću. Smrtnost povezana sa bolestima bubrega raste iz godine u godinu i predviđa se da će postati 5. vodeći uzrok smrti do 2040. godine.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2012. godine je oko 4,7 miliona žena umrlo od nezaraznih bolesti pre navršenih 70 godina života, većina njih u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Do prevremene smrtnosti su dovele posledice saobraćajnih nezgoda, upotrebe duvana, zloupotrebe alkohola, droga i drugih supstanci ali i gojaznost - više od 50 % žena u Evropi i Americi ima prekomernu telesnu težinu.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, opterećenje malignim bolestima u svetu pokazuje nastavak višegodišnjeg rastućeg trenda. Ovakva globalna kretanja za posledicu imaju sve veće zauzeće ličnih i sistemskih resursa koji se koriste za potrebe dijagnostike malignih bolesti, kao i lečenja i nege obolelih. Izdvajajući se kao jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, uticaj koji maligne bolesti iskazuju delom je i posledica ukupnog porasta broja stanovnika, produženog očekivanog trajanja života, kao i usvajanja životnog stila odgovornog za nastanak određenih tipova raka.