Korišćenje klima uređaja se može smatrati bezbednim po zdravlje ljudi, samo ukoliko se redovno održavaju, prema definisanim specifikacijama proizvođača, kao i kada je režim rada klima uređaja podešen tako da ne ugrožava zdravlje ljudi. Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd takođe naglašavaju da klima uređaji treba koristiti na načine koje propisuju nadležne zdravstvene institucije u vreme pandemije/epidemije bolesti koje se prenose putem vazduha.

Podelite činjenice o drogama. Spasite živote

Kancelarija Ujedinjenih Nacija za drogu i kriminal (UNODC) objavila je najnoviji globalni izveštaj o drogama za 2020. godinu, prema kome je  269 miliona ljudi starosti između 15 i 64 godine koristilo je neku psihoaktivnu supstancu, što je oko 5,4% svetske populacije ove životne dobi. Porast ove pojave u odnosu na samo jednu godinu ranije nije naročito primetan, ali se rastući trend itekako uočava ako se analizira nešto duži vremenski interval. Tako je, u poređenju sa ne tako davnom 2009. godinom, broj konzumenata psihoaktivnih supstanci, porastao za skoro 30%.

U 2021. godini, Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama obeležava se pod sloganom „Širimo znanje o drogama. Sačuvajmo živote“ (eng. Share Facts on Drugs. Save Lives), sa ciljem da se naglasi koliko je važno podizati svest o činjenicama koje se tiču konzumiranja droga, posledicama po zdravlje pojedinca i po društvo u celini koje to sa sobom nosi, ali i o prevenciji zasnovanoj na dokazima i naučno utemeljenim metodama lečenja zavisnosti.

Izrazito visoke temperature okoline predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje, naročito ukoliko traju više dana uzastopno, (tzv. "toplotni talas"). One mogu izazvati zdravstvene tegobe kog bilo koga, ali su na njih posebno osetljiva mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe obolele od različitih hroničnih bolesti-kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih, šećerne bolesti i sl.

Takođe su ugožene i osobe koje vežbaju ili rade na otvorenom zbog direktne izloženosti dejstvu sunčevih zraka, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.

U skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom, važno je poštovati sve preporuke nadležnih državnih institucija, održavati visok nivo lične higijene, poštovati minimalnu međusobnu razdaljinu kad god je to moguće, koristiti ličnu zaštitnu opremu (pre svega masku za lice) kad god nije moguće održavati bezbednu udaljenost od drugih lica.

Ukoliko se poštuju sva pravila bezbednog korišćenja, poseta bazenima za kupanje i rekreaciju, kao i javnim kupalištima na teritoriji Beograda može da predstavlja odlično osveženje i pravi užitak i ovog leta.

Pušenje se, kao uzrok smrti, povezuje sa oko 7,2 miliona smrtnih ishoda u svetu godišnje.

Vremenom, duvan ubija oko polovine svojih korisnika, odnoseći tako više života nego AIDS, malarija i tuberkuloza zajedno. Kako bi se ukazalo na razmere epidemije upotrebe duvana i na opasnost od preventibilnih smrti i bolesti kojima on doprinosi, Svetska zdravstvena organizacija je još davne 1988. godine, proglasila 31. maj Svetskim danom bez duvana.

U periodu 17-23. maja 2021. godine nizom različitih aktivnosti i manifestacija na globalnom i lokalnom nivou obeležena je Šesta UN globalna nedelja bezbednosti na putevima pod sloganom “Ulice za život - volimo 30“, sa ciljem da se pažnja javnosti i donosilaca odluka usmeri ka problemu upravljanja brzinom u urbanim sredinama.

Poseban naglasak ove Nedelje je bio na predstavljanju zona sa ograničenjem brzine od 30 km/č u gradovima gde se ranjivi učesnici u saobraćaju kontinuirno ukrštaju sa motornim vozilima. „Zone 30“ su promovisane kao ključ za uspostavljanje bezbednog transportnog sistema koji štiti sve korisnike puteva, sprečava nastanak težih povreda i smrtnih ishoda u drumskom saobraćaju, olakšava postizanje mnogih Ciljeva održivog razvoja i omogućava stvaranje bezbednih, zdravih, zelenih gradova u kojima će svi stanovnici kvalitetno živeti.

Zdravlje urbanih zajednica zadobija sve veći značaj kao koncept, imajući u vidu demografska kretanja na globalnom planu, kao i njihove projekcije za budućnost. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), preko 55% svetske populacije već živi u gradovima, dok su očekivanja da će do 2050. godine taj udeo porasti na 68%.

Gradovi, kao mesta najveće koncentracije stanovništva nosiće i najveći deo drugih socijalnih aktivnosti, što daje mogućnost da se njihova budućnost planira i oblikuje prema izazovima za koje se očekuje da će preovladavati u vremenu koje dolazi

Pandemija virusa Kovid-19 početkom 2020. godine dovela je do smanjenja opšte mobilnosti usled zatvaranja čitavih gradova, regiona i država i prelaskom velikog boja ljudi na rad od kuće.

To je dovelo do smanjenja broja saobraćajnih nezgoda, ali ne i proporcionalnog smanjenja broja smrtnih ishoda u saobraćaju, s obzirom da je porasla učestalost praktikovanja rizičnih ponašanja u saobraćaju, pre svega vožnje prekomernom i neprilagođenom brzinom.