Vakcina protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima (HPV)

Infekcija humanim papiloma virusima (HPV) je jedna od najčešćih polno prenosivih infekcija. Većina (80%) seksualno aktivnih osoba biva inficirana u nekom trenutku tokom života.

Humani papiloma virusi se prenose direktnim kontaktom sa kožom i sluzokožom osobe koja je zaražena virusom seksualnim putem (kontakt preko kože, vaginalni, oralni, analni seks), a veoma retko sa majke na dete tokom porođaja. Infekcija se može dobiti u kontaktu sa osobom koja nema znake i simptome infekcije.

Identifikovano je više od 200 tipova HPV od kojih 40 izaziva promene u anogenitalnoj regiji.

Najviše inficiranih je u uzrastu 20-25 godina.

Kod većine inficiranih osoba (9 od 10) organizam se oslobodi virusa unutar 1-2 godine sopstvenim imunološkim mehanizmima bez tretmana i posledica.

U slučaju perzistencije virusne infekcije izazvane niskorizičnim (neonkogenim) tipovima 6 i 11 dolazi do pojave benignih tumora (genitalne bradavice - kondilomi i papilomi laringsa) i abnormalnosti ćelija grlića materice niskog stepena. Tipovi 6 i 11 prouzrokuju 90% svih genitalnih bradavica.

U slučaju perzistencije virusne infekcije izazvane visokorizičnim (onkogenim) tipovima 16 i 18 dolazi do pojave karcinoma grlića materice i anogenitalne regije (vagine, vulve, anusa, penisa), karcinom korena jezika, krajnika, zadnjeg zida ždrela.

Vakcina protiv HPV je u upotrebi od 2006. godine. Iste godine je registrovana u Srbiji.

Vakcina protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima je uvedena u 111 zemalja sveta. Vakcinacija dečaka je uvedena u 40 zemalja. HPV vakcina štiti od infekcija prouzrokovanih tipovima humanih papiloma virusa sadržanih u vakcini.

Prema preporukama SZO, imunizacija protiv oboljenja izazvanih HPV preporučuje se kada je prevencija raka grlića materice javnozdravstveni prioritet i kada postoji ekonomska održivost imunizacije u dužem periodu.

Rak grlića materice, predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u Srbiji.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolest (ECDC) je oktobra 2012. godine preporučio sprovođenje imunizacije protiv oboljenja izazvanih HPV kod devojčica uzrasta 12-14 godina.
 
Gardasil 9 (prevenira infekciju HPV tipovima 6, 11, 16,18, 31, 33 , 45, 52 i 58).

Gardasil 9 je odobrena od strane FDA 2014. godine, a od strane EMA-e 2015. god., a stavljena je na listu B RFZO 2022. godine.

Vakcina je proizvedena rekombinantnom DNK tehnologijom. Ne može izazvati infekciju i nije onkogena. Sastoji se od virusu sličnih čestica koje nastaju od kopija L1 antigena, koji je adsorbovan na aluminijumski adjuvans. Vakcina ne sadrži konzervanse i antibiotike.

HPV vakcine su visoko imunogene i kao takve podstiču stvaranje visokog titra neutrališućih antitela, za razliku od prirodne infekcije nakon koje je stvaranje titra antitela slabo. Više od 99% primalaca razvija odgovarajući nivo antitela na tipove HPV uključene u vakcinu mesec dana posle kompletne serije.

Vakcine nemaju terapijski efekat na postojeću infekciju ili bolest. Prethodna infekcija jednim tipom ne umanjuje efikasnost vakcine u zaštiti od infekcije drugim tipovima koji se nalaze u vakcini.

Gardasil 9 štiti protiv tipova HPV koji uzrokuju približno 90% karcinoma cerviksa i 90% genitalnih kondiloma.

Trajanje zaštite nakon vakcinacije HPV vakcinom nije poznato (dosadašnje studije su pokazale da se zaštita održava najmanje deset godina).

Vakcina Gardasil 9 namenjena je za imunizaciju devojčica i dečaka uzrasta od 9 do 19 godina, najbolje pre stupanja u seksualne odnose, a prvenstveno kod dece sedmih razreda osnovnih škola, tokom sprovođenja sistematskih pregleda.

Deci uzrasta od 9 do navršenih 14 godina života daje se u 2 doze sa razmakom od 6 meseci, a osobama od navršenih 15 godina daje se u 3 doze po šemi 0, 2, 6 meseci.

Seriju treba kompletirati u roku od godinu dana.

Ne preporučuje se procena HPV statusa (PAPA testiranje ili skrining na visoko-rizičnu HPV DNK, tip - specifični HPV testovi, ili HPV antitela) pre vakcinacije.

Ukoliko je HPV vakcinacija prekinuta, nema potrebe za ponavljanjem doza. Ukoliko je izvodljivo, istu HPV vakcinu treba dati za kompletiranje serije. Međutim, ukoliko nije dostupna vakcina kojom je vakcinacija započeta, druga vrsta HPV vakcine se može dati da bi se serija upotpunila. Preporučena imunizacija protiv HPV se sprovodi uz prethodnu pismenu saglasnost lica koje se aktivno imunizuje, odnosno njegovog zakonskog zastupnika. Za lica uzrasta do 15 godina obrazac saglasnosti treba da potpiše roditelj / staratelj.

Kod ženske populacije uzrasta > 27 godina nije ispitivana bezbednost i efikasnost vakcine Gardasil 9.

Vakcinacija se ne preporučuje u trudnoći. Nije neophodno testiranje na trudnoću pre vakcinacije. Ukoliko žena zatrudni nakon otpočinjanja serije vakcinacije, sledeću dozu treba odložiti do završetka trudnoće. Nikakva intervencija nije indikovana.

Žene koje doje mogu da prime vakcinu.

Klinička istraživanja su pokazala da su HPV vakcine efikasne i bezbedne.

Od strane Globalnog savetodavnog odbora za vakcinaciju HPV vakcina ocenjena je kao visoko (ekstremno) bezbedna. Najčešće neželjene reakcije na HPV vakcinu prijavljene za vreme sprovođenja kliničkih ispitivanja su lokalne reakcije na mestu aplikacije (bol, otok i crvenilo). Često se mogu javiti i opšte tegobe u vidu glavobolje, mučnine, vrtoglavice, povišene telesne temperature i zamora.

Sinkopa je prijavljena kod adolescenata koji su primili HPV i druge vakcine u skladu sa uzrastom. Može se javiti nakon, ili čak i pre primene vakcine, posebno kod adolescenata, kao psihogena reakcija na iglu.

HPV vakcine su distribuirane i dostupne i svim domovima zdravlja kao i Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.