Hepatitis ne može da čeka - Svetski dan hepatitisa, 28. jul

Od 2010.godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je odredila 28. jul kao dan obeležavanja borbe protiv hepatitisa, kako bi se podigla svest o virusnom hepatitisu, koji izaziva upalu jetre i dovodi do teških bolesti i raka jetre.

Svetski dan hepatitisa, 28. jul, obeležava se ove godine pod sloganom „Hepatitis ne može da čeka” sa ciljem širenja informacija o virusnim hepatitisima i neophodnosti testiranja kako bi se pristupilo daljim dijagnostičkim postupcima i terapiji.

Obeležavanje ovog dana predstavlja priliku da se ulože dodatni napori da se primeni prva globalna strategija za odgovor zdravstvenog sektora na virusne hepatitise razvijena od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), te da se pomogne državama članicama da postignu konačni cilj – eliminaciju hepatitisa kao važnog javnozdravstvenog problema do 2030. godine.

Svet se trenutno suočava sa novom pojavom neobjašnjivih akutnih infekcija hepatitisa koje pogađaju decu. SZO, zajedno sa naučnicima u pogođenim zemljama, radi na razumevanju uzroka ove infekcije za koju se čini da ne pripada nijednom od poznatih pet tipova virusa virusnog hepatitisa: A, B, C, D i E. Ova nova epidemija stavlja fokus na hiljade akutnih infekcija virusnim hepatitisom koje se javljaju kod dece, adolescenata i odraslih svake godine.

Hepatitisi B i C se javljaju u svim delovima sveta, a učestalost im se razlikuje od jednog geografskog područja do drugog kao i između različitih grupacija stanovništva unutar određenih geografskih područja.

Procena SZO je da oko 300 miliona ljudi trenutno živi sa virusnim hepatitisom, a da toga nisu svesni.

Sprovođenje nadzora nad virusnim hepatitisima otežava činjenica da su ove infekcije često asimptomatske u akutnoj fazi, a hronični oblici bolesti, koji su naročito česti kod hepatitisa C, se kasno otkrivaju.

Većina akutnih infekcija hepatitisom izaziva blagu bolest, pa čak i ostaju neotkrivene, ali u nekim slučajevima mogu dovesti do komplikacija i biti fatalne. Samo u 2019. godini, procenjeno je da je oko 78.000 smrtnih slučajeva širom sveta bilo posledica komplikacija akutnih infekcija hepatitisom A do E.

Globalni napori daju prioritet eliminaciji infekcija hepatitisom B, C i D. Za razliku od akutnog virusnog hepatitisa, ove tri infekcije izazivaju hronični hepatitis koji traje nekoliko decenija i kulminira sa preko 1,1 milion smrtnih slučajeva godišnje od ciroze i raka jetre. Ove tri vrste hroničnih hepatitisa su odgovorne za preko 95% smrtnih slučajeva od hepatitisa.

Na Svetski dan hepatitisa 2022. SZO ističe potrebu za boljim pristupom lečenju i nezi, bez obzira na vrstu hepatitisa koji osobe imaju. SZO ima za cilj da postigne eliminaciju hepatitisa kao javnozdravstvenog problema do 2030. godine. Da bi se to postiglo, SZO poziva zemlje da postignu specifične privremene ciljeve do 2025. godine:

•    smanjenje novih infekcija hepatitisom B i C za 50%
•    smanjenje smrti od raka jetre za 40%
•    da 60% ljudi sa virusom hepatitisa B i C bude dijagnostikovano, i
•    da 50% onih koji ispunjavaju uslove dobijaju odgovarajući tretman.

Kao podršku kampanji koja se realizuje pod sloganom „Hepatitis ne može da čeka”, SZO je dala sledećih pet ključnih poruka povodom Svetskog dana hepatitisa 2022. godine:

1.    Uspostaviti visokokvalitetne usluge za pacijente obolele od virusnih hepatitisa

2.    Omogućiti negu pacijentima obolelim od virusnih hepatitisa bliže mestu stanovanja

3.    Promovisati testiranje

4.    Integrisati i povezati negu pacijenata obolelih od virusnih hepatitisa sa postojećim zdravstvenim službama

5.    Ojačati zdravstvene sisteme.

SZO procenjuje da je 296 miliona ljudi živelo sa hroničnom infekcijom hepatitisom B u 2019. godini, sa 1,5 miliona novih infekcija svake godine. U 2019. godini hepatitis B je doveo do procenjenih 820.000 smrtnih slučajeva, uglavnom od ciroze i hepatocelularnog karcinoma (rak jetre). Trenutno je u svetu dijagnostikovano 10% osoba koje imaju hroničnu infekciju virusom hepatisa B, a 22% njih prima terapiju.

Hepatitis B je virusna infekcija koja napada jetru i može izazvati i akutni i hronični oblik bolesti. Virus se najčešće prenosi sa majke na dete tokom porođaja, kao i kontaktom sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima tokom seksa sa zaraženim partnerom, nedovoljno sterilnim priborom za injektiranje ili izlaganjem oštrim instrumentima. Hepatitis B se može sprečiti vakcinama koje su bezbedne, dostupne i efikasne. U svetu svega 42% dece ima mogućnost da primi vakcinu protiv hepatitisa B nakon rođenja.

Virus hepatitisa C (HCV) takođe izaziva i akutnu i hroničnu infekciju. Akutne HCV infekcije su obično asimptomatske i većina ne dovodi do bolesti opasne po život. Oko 30% zaraženih osoba spontano se oslobodi virusa u roku od šest meseci od infekcije bez ikakvog lečenja. Preostalih 70% osoba će razviti hroničnu HCV infekciju. Od onih sa hroničnom HCV infekcijom, rizik od ciroze se kreće od 15% do 30% u roku od 20 godina.

SZO je procenila da je 2019. godine oko 290.000 ljudi umrlo od hepatitisa C, uglavnom od ciroze i hepatocelularnog karcinoma (rak jetre). Globalno, procenjuje se da 58 miliona ljudi ima hroničnu infekciju virusom hepatitisa C, sa oko 1,5 miliona novih infekcija godišnje. Procenjuje se da ima 3,2 miliona adolescenata i dece sa hroničnom infekcijom hepatitisom C. Antivirusni lekovi mogu izlečiti više od 95% osoba sa infekcijom hepatitisom C, ali je prisutna nejednaka dostupnost dijagnozi i lečenju. Prema podacima, 9,4 milona osoba se leči od hronične infekcije virusom hepatitisa C, a vakcina protiv hepatitisa C ne postoji.

Jedini način pravovremenog otkrivanja bolesti je testiranje na hepatitis B i C. U cilju promocije značaja testiranja, u sklopu ovogodišnje kampanje u Republici Srbiji, u periodu od 28. jula do 22. avgusta 2022. godine biće omogućeno dobrovoljno, poverljivo, besplatno i anonimno savetovanje i testiranje u okviru DPST savetovališta.

Svi zainteresovani građani testiranje mogu obaviti bez lekarskog uputa u Gradskom zavodu za javno zdravlja Beograd u vremenu od 8 - 12h.