Svetski dan srca - 29. septembar 2018.

Svetski dan srca, koji je ustanovljen od strane Svetske federacije za srce, predstavlja globalnu kampanju tokom koje pojedinci, porodice, lokalne zajednice i vlade širom sveta učestvuju u promovisanju zajedničke odgovornosti za zdravlje srca svih nas, kao i zdravog načina života u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja pojedinca i društva.

Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „OBEĆAVAM DA... za moje srce, za tvoje srce, za sva naša srca”.

Bolesti srca i krvotoka su već decenijama unazad vodeći uzrok obolevanja, radne nesposobnosti, izostajanja sa posla i prevremene smrtnosti (pre 65. godine života) u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju. Na početku 20. veka, od kardiovaskularnih bolesti (KVB) umirao je tek svaki 10. stanovnik, da bi se na početku 21. veka, usled nove faze tzv. „epidemiološke tranzicije“, taj broj povećao na 30%.

Svake godine u svetu od KVB umre oko 17.5 miliona ljudi, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Iako se različite zemlje nalaze u različitim fazama tranzicije, predviđa se da će do 2020. godine bolesti srca i krvnih sudova postati vodeći uzrok umiranja u svim zemljama, naročito u nerazvijenim. Već sada je procenjeno da preko 80% smrtnosti od svih KVB i 60% opterećenja od ishemijske bolesti srca (IBS) potiče iz zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja.

Slična je situacija i u Evropi gde su KVB odgovorne za 3,9 miliona smrtnih ishoda što čini 45% od ukupnog broja umrlih. U Srbiji je svaki drugi smrtni ishod posledica bolesti srca i krvnih sudova, koje su, između ostalog i  vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u odrasloj populaciji u Beogradu.

Danas u svetu, u strukturi umiranja od kardiovaskularnih bolesti dominira mortalitet od koronarne bolesti srca, nakon čega sledi umiranje od cerebrovaskularnih i drugih bolesti srca i krvnih sudova.

Mogu li se sprečiti kardiovaskularne bolesti?

Evropsko udruženje kardiologa je kao svoj cilj zacrtalo da nijedno novorođeno dete u trećem milenijumu ne umre i ne oboli od KVB pre svoje 65. godine života.

Kao primarnu prevenciju preporučilo je „šifru“ koja glasi: 0-3-5-140-5-3-0, koja upućuje na zdrav način života i kontrolu faktora rizika:

0 – bez pušenja (ni aktivno ni pasivno),

3 – preporučuje se najmanje 3 km šetnje dnevno,

5 – preporučljivo je imati 5 obroka dnevno sa voćem i povrćem (najmanje 400–600 g),

140 – sistolni krvni pritisak manji od 140 mmHg,

5 – ukupni holesterol manji od 5 mmol/l,

3 – LDL holesterol manji od 3 mm/l,

0 – bez gojaznosti i šećerne bolesti

Prema podacima Svetske federacije za srce, čak 80% prevremenih smrtnih ishoda uzrokovanih kardiovaskularnim oboljenjima, bi se moglo izbeći ukoliko se četiri glavna faktora rizika drže pod kontrolom  i to: upotreba duvana, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola.

Male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca! Zato je ovaj Svetski dan šansa da obećate..da ćete da kuvate i jedete zdravije, da ćete više da vežbate i da ohrabrite vašu decu da budu više aktivna, da ćete reći NE cigaretama i da ćete pomoći vašim voljenim da prestanu da puše<<

Jednostavno obećanje.. za MOJE SRCE, za TVOJE SRCE, za SVA NAŠA SRCA.

Obećajte da ćete jesti zdravo i piti umereno...

• Smanjite unos zaslađenih pića i voćnih sokova- zamenite ih vodom i nezaslađenim sokovima.
• Zamenite slatkiše za sveže voće.
• Pokušajte da jedete 5 porcija voća i povrća dnevno bilo sveže, smrznuto, sušeno ili konzervirano (neka jedna porcija bude količinski oko jedne šake namirnica).
• Količina alkohola koju pijete nek bude u granicama preporuka vašeg lekara.
• Pokušajte da izbegavate obrađenu i već zapakovanu hranu, ona je obično puna soli, šećera i masti.
• Napravite svoj zdravi ručak kod kuće koji ćete poneti u školu ili na posao.

Obećajte da ćete povećati fizičku aktivnost...

• Cilj nek vam bude najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti 5 puta nedeljno ili bar 75 minuta zbirno za sedam dana energičnih /intenzivnih aktivnosti.
• Ples, hodanje, kućni poslovi - sve se računa!
• Budite više aktivni svakoga dana - idite peške umesto liftom, hodajte ili vozite bicikl umesto kola.
• Vežbajte sa društvom ili porodicom - bićete više motivisani a i zabavnije je!
• Skinite aplikaciju za vežbanje ili koristite pedometar da pratite vaše napredovanje.

Obećajte da ćete prestati sa pušenjem...

• Prestanak pušenja je najbolja stvar kojom poboljšavate zdravlje vašeg srca.
• Nakon dve godine od prestanka pušenja rizik od koronarne bolesti je značajno smanjen.
• Nakon 15 godina od prestanka pušenja rizik od KVB se izjednačava sa rizikom kod nepušača.
• Izloženost duvanskom dimu (pasivno pušenje) predstavlja takođe rizik za obolevanje od bolesti srca i krvnih sudova.
• Sa prestankom pušenja (ili sa nezapočinjanjem) ne samo da ćete da poboljšate vaše zdravlje nego i zdravlje ljudi oko vas.
• Ukoliko imate problem u vezi sa prestankom pušenja potražite profesionalnu pomoć.