Boravak dece na otvorenom – „injekcija“ zdravlja u svim vremenskim (ne)prilikama

Pozna jesen... Davno su zaboravljeni raspusti i godišnji odmori, sve se pretvorilo u svakodnevne začarane krugove brojnih obaveza – u radne, školske i domaće zadatke. Takav gust režim obično zahteva da svi sve više vremena provodimo u zatvorenim prostorima. Sve je manje onih lepih, dugih, toplih, sunčanih i suvih dana koji sve češće mesto ustupaju sve nižim temperaturama, sve kraćoj obdanici, kiši, vetru, magli, snegu.

Uz sve to, opravdani strah od pandemije COVID-19 i težnja da se od nje maksimalno zaštitimo, vodi ka dodatnom redukovanju mnogih životnih aktivnosti, pa tako i onih koje se odvijaju napolju.

Sve ovo zvuči kao niz savršeno smislenih, više nego dovoljnih razloga da se i ono malo slobodnog vremena koje nam je na raspolaganju ipak provede u ušuškanoj toplini doma? Pod ćebetom, ispred nekog od brojnih dostupnih ekrana? Savršeni razlozi ili savršeni izgovori?

„Nema lošeg vremena, samo loše opreme!“ izreka je iskusnih planinara, biciklista i ostalih ljubitelja aktivnosti na otvorenom.
Za početak, moraju se ispraviti neke vekovne nepravde! Dugo je igranje napolju, po hladnom vremenu, proglašavano za glavnog krivca za svaku sezonsku prehladu ili grip. To su nam u svakoj mogućoj prilici spočitavali naši roditelji, a sasvim izvesno i njima njihovi. I iako je činjenica da nije previše mudro biti napolju po hladnom vremenu u neadekvatnoj odeći i obući, važno je da utvrdimo da se prenos mikroorganizama koji uzrokuju sezonske infekcije dešava uglavnom u zatvorenom prostoru, sa čoveka na čoveka, sa deteta na dete, a ne putem mističnog delovanja hladnog vazduha na pojedine delove našeg tela.

Hladan, oštar, vlažan, nekad čak i istinski neprijatan vazduh jesenjih i zimskih dana ipak nije i ne sme biti nepremostiva prepreka igri na otvorenom! Ona je zapravo tek mali izazov i savladava se sasvim jednostavno – adekvatnim odevanjem! Ključ je, naime, u slojevitom oblačenju – važno je da zimi na sebi, a to važi i za odrasle i za decu, imamo više slojeva relativno lagane garderobe, kako bi bilo moguće nešto od tih slojeva skinuti, kada se u igri zagrejemo. Pritom je važno napomenuti da bebama i sasvim maloj deci samo treba omogućiti jedan dodatni sloj u odnosu na nas odrasle, jer njihova mala tela lakše i brže odaju toplotu pa ih od toga treba dodatno zaštititi. Naravno, ne treba zaboraviti i sav koristan jesenji i zimski asesoar – kabanice, gumene čizme, rukavice, kape i šalove – u onoj formi koja najefikasnije štiti glavu, vrat, šake i stopala, a istovremeno što manje ograničava dečje pokrete i kretanje.

Prema nekim podacima, deca u Americi provedu u proseku tek sedam minuta dnevno u igranju napolju, dok s druge strane, provedu i do sedam sati svakog dana ispred različitih ekrana.
Podsetimo se, s druge strane, preporuka Svetske zdravstvene organizacije - najmanje 60 minuta dnevno fizičke aktivnosti je neophodno za decu, a 30 minuta za odrasle, kako bi se smanjile posledice sedentarnog načina života a ujedno i rizici za nastanak vodećih hroničnih bolesti današnjice.

Možda nema savršene temperature za boravak i igranje napolju, ali je sasvim sigurno da od igranja napolju, na bilo kojoj temperaturi, nema većeg benefita – i to kako za fizički i umni razvoj, tako i za emocionalno blagostanje dece!

Deca će biti fizički zdravija.

Trčati, skakati, bacati, hvatati, gurati, vući, podizati, nositi – gde bolje nego napolju? Deca koja provode više vremena u spoljnoj sredini brže stiču neophodne motoričke veštine, važne za adekvatan razvoj lokomotornog sistema. Pored toga, ova deca su u aerobnom treningu koji pomaže da se adekvatno potroše unete kalorije, pa se tako smanjuje i mogućnost od razvoja gojaznosti. Boravak napolju značajno utiče na genezu vitamina D, jer - čak i onda kada dan nije savršeno sunčan, do nas dopire određeni sunčev uticaj i stimuliše organizam na sintezu ovog vitamina-hormona koji je esencijalan za ispravan rast i razvoj kostiju, ali i za prevenciju brojnih hroničnih oboljenja, ne samo kod dece, već i kod odraslih.

Doprinos kognitivnom, socijalnom i emocionalnom razvoju.

Slobodna igra – upravo ona bez strukture i jasnih pravila, ima presudan uticaj na razvoj brojnih socijalnih i bihejvioralnih veština. Deca prepuštena ovakvoj vrsti nestruktuirane zabave imaju veće šanse da budu inventivna, da se upuste u spontano istraživanje sveta oko sebe koristeći i nadgrađujući sopstvene potencijale. Igra sa vršnjacima temelj je za izgradnju dobrih interpersonalnih, organizacionih i komunikacionih veština, dok igra sa roditeljima doprinosi intenzivnijem i kvalitetnijem upoznavanju i povezivanju. Uz to – svež vazduh i igra redukuju nivo stresa – čak i kod dece!

Aktiviraju se sva čula.

Deca, naročito u predškolskom uzrastu, intenzivno upoznaju svet oko sebe, i to putem čula. Primera radi, dokazano je da deca koja provode vreme u igri na otvorenom imaju bolji vid na daljinu u odnosu na svoje vršnjake koji se uglavnom igraju u kući. Deca „zakucana“ pred ekrane i brojne elektronske uređaje dominantno koriste samo dva čula – vid i sluh. S druge strane, boravak napolju, u prirodi, neminovno kontinuirano aktivira sva čula.

Deca će imati bolju pažnju i koncentraciju.

Igranje napolju je nepogrešiv recept za buđenje radoznalosti kod dece, ali istovremeno, i te kako pomaže i da ona duže zadrže pažnju i fokus na određenim zadacima. Isto tako, deca koja dosta vremena provode u igri napolju pokazuju više inventivnosi i kreativnosti, te tako češće iniciraju nove igre i lakše uzimaju učešće u njima. Interesantno je da je čak utvrđeno da i deca koja imaju neki od poremećaja iz spektra hiperaktivnosti, uz pojačan boravak napolju, počinju da ispoljavaju sve manje simptoma.

Deca će imati jači imunitet, rašće srećna i naučiti da čuvaju okolinu!
Prirodna svetlost stimuliše pinealnu žlezdu. Ona je veoma važna za stanje imuniteta, ali i za generalni osećaj sreće i zadovoljstva. Sam boravak u prirodi je takođe blagotvoran za stanje tela, uma i poboljšava opšte raspoloženje. Deca koja se redovno igraju na svežem vazduhu lakše tonu u san i kvalitetnije spavaju. I ono što se nikako ne sme zanemariti – deca koja borave u prirodi, naučiće da se identifikuju kao njen sastavni deo – time se povećavaju šanse da baš ta deca sutra postanu odgovorni, osvešćeni pojedinci koji će umeti da tu prirodu cene i čuvaju njene vrednosti.

Boravak na otvorenom, u prirodi ili parku, pruža mogućnost svima, posebno roditeljima s decom, da zajedničko slobodno vreme provedu na zabavan način i da se dodatno povežu. Takav način života značajan je i u borbi protiv depresije, koja postaje sve veći zdravstveni problem današnjice, i to u svim životnim dobima. Uz to, važno je napomenuti da su u porodicama s aktivnim načinom življenja ređe čak i bolesti zavisnosti.

I iako to ponekad zahteva složenu dnevnu organizaciju i ulaganje dodatne energije, nijedan izgovor da se izbegne boravak i aktivnost napolju, nije dovoljno dobar, naročito to ne smeju biti vremenske prilike! Posebno ne ove godine, kada su upravo zatvoreni prostori pretnja po naše zdravlje veća nego ikada pre, i to naročito tokom hladnijih meseci koji dolaze. Cirkulacija brojnih infektivnih agenasa, uključujući i sam virus korone, mnogo je intenzivnija u zatvorenim prostorima, te je i mogućnost zaražavanja u njima mnogo verovatnija nego na otvorenom.

Stoga, umesto da proklinjete loše vreme ili ga, još verovatnije, koristite kao odličan izgovor za ostanak u kući, preporučujemo da sebe i svoje mališane samo naoružate adekvatnom opremom, po mogućstvu - u vedrim, jarkim bojama. Razbijte sivilo jeseni, prkosite oštrim zimskim danima koji dolaze. Šljapkanje po baricama i te kako ume da izmami osmeh, a grudvanje da poboljša cirkulaciju i natera krv u obraze. Eto dobrog provoda i dnevne porcije zdravlja za celu porodicu! Razume se - uz neophodan oprez - održavanje bezbedne fizičke distance, odnosno nošenje maski kada god ta distanca nije moguća, kao i uz adekvatne higijenske mere tokom i nakon igre u spoljnoj sredini.

Na odraslima je odgovornost. Važno jeste, ali nikako ne i dovoljno otvoriti prozor da u kuću uđe malo svežeg vazduha. Neophodno je na taj vazduh, što češće, izvesti i sebe i svoje mališane!