Zimsko doba godine sa pratećim niskim temperaturama, padavinama i vetrom često sa sobom nosi rizik od nastanka različitih zdravstvenih problema među kojima se mogu javiti i posebna stanja koja zahtevaju hitno zbrinjavanje, a to su smrzavanje ili hipotermija, kao opšte stanje, i promrzline, lokalne promene na izloženim delovima tela.

Ova stanja češće nastaju kod osoba koje tokom zime rade na otvorenom ili se bave zimskim sportovima, ali mogu pogoditi svakoga ko je neadekvatno zaštićen i izložen hladnoći, a naročito su osetljiva deca i stariji ljudi zbog svojih specifičnih psihofizičkih karakteristika.

Bolest ruku, nogu i usta je blago virusno oboljenje, koje se najčešće javlja kod dece do 5 godina starosti, a ređe kod odraslih. Bolest počinje povišenom telesnom temperaturom, smanjenim apetitom, bolom u grlu i malaksalosti.

Dan-dva nakon početnih simptoma, javlja se ospa, najčešće u ustima, na dlanovima i stopalima, a ređe na kolenima, laktovima i genitalijama. Bolest najčešće traje 3-5, a najviše 10 dana i obično ne daje komplikacije. Virus se prenosi direktnim kontaktom sa obolelim detetom koji kašlje i kija, kao i putem prljavih ruku.

Vreme je slavlja, praznika i neizostavne bogate praznične trpeze. Za mnoge, period opuštanja, često, neumerenosti i odstupanja od uobičajene ishrane. Kako bismo ove dane pamtili po dobrom društvu  i prijatnoj atmosferi, a ne zdravstvenim tegobama, višku kilograma i drugim neželjenim „uspomenama“, ne zaboravimo na nekoliko preporuka pravilne ishrane:

BUDITE UMERENI. Iako je u ovim danima, kod kuće i u gostima, izobilje hrane, kojoj je teško odoleti, imajte meru. Ovo je posebno važno za hronične bolesnike (hipertenzija, dijabetes itd.), ali i one sa povećanim rizikom (hiperholesterolemija, povećana telesna masa i sl.), kod kojih je ishrana značajan faktor u lečenju i prevenciji neželjenih zdravstvenih događaja. Ne zaboravimo i na bezalkoholna i alkoholna pića, koja, u neumerenosti, svaka na svoj način, mogu uticati na zdravlje, neželjene kilograme i druga kajanja, nakon praznovanja.

Svetlucave, sjajne, raznobojne... prskalice predstavljaju nezaobilazan dekor novogodišnjih i božićnih praznika ali i mnogih drugih grupnih ili individualnih proslava širom sveta. Opasnost upotrebe prskalica je često potcenjena, dok statistike pokazuju da svake godine veliki broj ljudi biva povređen upravo ovim naizgled bezazlenim vidom zabave.

Između 10 i 16% svih povreda u svetu nastalih upotrebom pirotehničkih sredstava izazvano je upravo prskalicama. Posebno su ugroženi najmlađi, o čemu svedoči podatak da su više od polovine povređenih deca uzrasta do 14 godina

Sam pojam vatrometa, raznobojnih iskrica i šarenila na nebu, izaziva radost i uzbuđenje kako kod dece tako i kod odraslih.

Ali da li ste se ikad zapitali koliko štetnih uticaja imaju pirotehnička sredstva po životnu sredinu, ljude i druga živa bića? Naša odgovornost je da sve negativne efekte pirotehničkih sredstava ublažimo, ali pre svega, trebalo bi da se sa istim upoznamo.

Sa dolaskom zime, niskih temperatura i mraza kao njenih neminovnih pratilaca, boravak napolju je sve kraći i shodno tome će većina nas, uključujući i one najmlađe, razonodu potražiti u zatvorenom prostoru. Pored brojnih bezbednih igračaka, Vaši radoznali mališani će usled želje za novom zabavom prilaziti svemu čemu inače ne bi smeli, tako da će i rizik od povređivanja u kućnim uslovima biti veći.

Mala deca, uzrasta do tri godine, se najčešće povređuju u kući - u gotovo polovini slučajeva, dečaci tri puta češće nego devojčice, a deca koja odrastaju u lošijim socio ekonomskim uslovima, uz samo jednog roditelja ili u mnogočlanim porodicama, se nalaze u većem riziku od povreda.

HIV infekcija je hronična infekcija sa kojom danas može da se živi dugo, ukoliko je otkrivena na vreme i uz redovno uzimanje terapije. Terapija je u Srbiji besplatna, savremena i dostupna svima kojima je potrebna.

Prema podacima Registra za HIV/AIDS Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, godišnje se i do 30% novotkrivenih HIV infekcija registruje u odmakloj fazi, što kao posledicu ima veći rizik za obolevanje i umiranje od posledica infekcije.

Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a “Društvo doprinosi napretku” - 1. decembar 2019. godine.

Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS ove godine se održava pod sloganom “Društvo doprinosi napretku”. Tim povodom svi zainteresovani građani mogu besplatno da se savetuju i testiraju na HIV, u nedelju 1. decembra, u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, Bulevar despota Stefana 54 (ulaz za sanitarne preglede), u periodu od 9-14 časova.