Svetski dan dece obolele od raka je ustanovljen 2002. godine od strane Međunarodne konfederacije Udruženja roditelja dece obolele od raka. Od tada se obeležava u 88 zemalja širom sveta. U Srbiji je ovaj datum postao deo nacionalnog Kalendra javnog zdravlja 2013. godine, na inicijativu udruženja roditelja i uz podršku Ministarstva zdravlja.

Maligne bolesti su jedan od velikih globalnih javno-zdravstvenih problema današnjice, koje su, prema statističkim podacima, čak i u razvijenim zemljama, drugi po učestalosti uzrok smrtnosti kod dece uzrasta od 0 do 14 godina, odmah iza povreda. Upravo zbog toga, obeležavanje ovog datuma ima za cilj da pažnju celokupne javnosti, stručne i opšte, usmeri ka važnoj misiji poboljšanja tretmana, nege, kvaliteta života, emocionalnih i socijalnih potreba dece obolele od raka, kao i njihovih najbližih.

Počevši od 2000. godine, Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka.

U naredne tri godine, kampanja povodom Svetskog dana borbe protiv raka će se odvijati pod sloganom „Ja sam, ja hoću” – ovom porukom naglašavaju se mogućnosti delovanja pojedinaca u ovom važnom polju - svojim sadašnjim aktivnostima, utičemo na buduće ishode, a skup naših akcija, akcije su zajednice kojoj pripadamo.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd obeležio je ovogodišnji Nacionalni dan bez duvana, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, sprovođenjem zdravstveno-promotivne akcije u prostorijama Filijale Beograd NSZ na Gundulićevom vencu, 31.januara, tokom prepodnevnih sati.

Nezaposlena lica, kao posebno ranjiva kategorija stanovništva podložnija su oboljevanju i nezdravim životnim stilovima, shodno njihovom specifičnom socijalnom položaju. Nalazi iz istraživanja o efektima i stavovima u vezi sa Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuju da da je najveći broj svakodnevnih pušača upravo u kategoriji nezaposlenih. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je, uviđajući značaj ovog specifičnog aspekta, preduzeo korake kako bi se približio upravo ovoj ciljnoj grupi naših sugrađana.

Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se svakog 31. januara, već više od dve decenije. Ova značajna tradicija se nastavlja i ove godine, pod opštim sloganom „Zaštitimo se od duvana”.

I pored toga što se procenjuje da preko 19.000 ljudi umre od posledica upotrebe duvana svakog dana, više od milijardu stanovnika naše planete i dalje puši. Ono što je interesantno je da skoro 80% njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Slična situacija prisutna je i u našoj zemlji. Svaki treći odrasli stanovnih Srbije izjavljuje da trenutno puši, a najveći udeo njih je među onima sa manjim primanjima, dok je najveći broj onih koji se izjašnjavaju kao svakodnevni pušači čak u kategoriji nezaposlenih.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd obeležio je XIII Evropsku nedelju prevencije raka grlića materice nizom aktivnosti.

U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, održana je zdravstveno-promotivna akcija u prostorijama Filijale za grad Beograd NSZ, dana  25.01.2019. od 9.00 do 12.00 časova. Dodatno, korisnici usluga sanitarnih pregleda Gradskog zavoda za javno zdravlje bili su u prilici da od 23.01.-25.01.2019 dobiju edukativne materijale i informišu se o mogućnostima prevencije ovog učestalog oblika raka.

U Srbiji svakoga dana najmanje jedna žena umre a četiri žene obole od raka grlića materice...

U periodu od 21-27. januara 2019. godine u našoj zemlji će, trinaesti put za redom, biti obeležena Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. U toj nedelji se održava veliki broj različitih aktivnosti koje imaju zajednički cilj, da unaprede svest javnosti o mogućnostima i važnosti prevencije raka grlića materice. Nosilac svih aktivnosti je Evropska asocijacija protiv raka grlića materice, a naša zemlja je od samog početka uključena u obeležavanje ovog važnog događaja.

Praznični period je vreme okupljanja i druženja, ali i neizostavne bogate praznične trpeze. Istovremeno, to je doba godine kada provodimo najviše vremena u zatvorenom prostoru, manje smo fizički aktivni i nedovoljno izloženi sunčevim zracima. Ishrani se, više nego obično, (ne)daje na značaju, a njeni efekti su najčešće vidljivi i kada su zima i periodi slavlja uveliko iza nas.

„Zaslugom“ intenzivnog i prolongiranog praznovanja, prejedanja su učestalija i često se odražavaju na telesnu masu, pogoršanje osnovne bolesti (hipertenzija, dijabetes i dr.) i različitih biohemijskih parametara (glikemija, triglicericidi itd.).

Zimsko vreme nosi sa sobom rizik od pojave različitih zdravstvenih problema. Pored prehlade i gripa, padova usled poledice, javljaju se i posebna stanja koja zahtevaju hitno zbrinjavanje - opšta hipotermija (pothlađivanje) i lokalne promene - promrzline. Često ova dva stanja idu zajedno i tom prilikom se prvo zbrinjava hipotermija.

Promrzline

Promrzline su lokalne povrede izazvane smrzavanjem kože, a u ekstremnim slučajevima i dubljih struktura (tetiva, mišića, krvnih sudova). Najčešće se javljaju na prstima stopala i šaka, na ušnim školjkama i nosu.