Održano je prvo „Ćaskanje bez duvana“
Povodom obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda 31. januara 2020. organizovao prvo „Ćaskanje bez duvana“.
Događaj je izveden kao veoma interaktivna tribina, sa učešćem nekolimo eksperata iz oblasti kontrole duvana i kreativne industrije (predstavnici Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Republiče stručne komisije za kontrolu duvana i agencije „Propulsion“), koji su odgovarali na pitanja zainteresovanih građana i sa njima diskutovali.
Život bez duvana – za bolju budućnost novih generacija
Nacionalni dan bez duvana se u Srbiji tradicionalno obeležava 31. januara, a sa ciljem podizanja svesti o upotrebi duvanskih proizvoda kao izuzetno važnom javnozdravstvenom problemu u našoj sredini. Ovogodišnji slogan - „Život bez duvana – za bolju budućnost novih generacija“, stavlja snažan naglasak na pretnju koju duvanski proizvodi predstavljaju po zdravlje zajednice, posebno ističući uticaj na najmlađe.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da upotreba duvanskih proizvoda godišnje u svetu odnese više od 8 miliona života. Još više zabrinjava podatak da je od ovih 8 miliona, oko 7 miliona smrtnih slučajeva povezano sa direktnom upotrebom duvana, dok je oko 1.2 miliona smrtnih slučajeva nastupilo kod nepušača koji su bili izloženi duvanskom dimu.
Obeležena Evropska nedelja prevencije raka grlića materice 2020.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, četrnaesti put zaredom, obeležio je Evropsku nedelju prevencije raka grlića materice nizom aktivnosti.
U sklopu saradnje sa Bibliotekom grada Beograda, koja za cilj ima zajedničko zdravstveno-promotivno delovanje ka stanovnicima glavnog grada, u centralnoj zgradi Gradske biblioteke, u Knez Mihajlovoj ulici, u utorak, 20.01.2020, održana je zdravstveno-promotivna akcija na kojoj su ljubitelji knjige kao i korisnici čitaonica zgrade mogli dobiti korisne informacije o prevenciji raka grlića materice.
Razlika u tumačenju nivoa zagađenja vazduha u Beogradu: satni i 24-satni način tumačenja
Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd (GZJZ) vrši kontrolu kvaliteta vazduha na celoj teritoriji grada Beograda na 30 mernih mesta, pri čemu su na 8 mernih mesta raspoređene automatske merne stanice.
Ovaj posao GZJZ radi od 1953. godine i Beograd je jedan od prvih gradova u Evropi koji je uspostavio sistemsko praćenje kvaliteta vazduha (naravno ne na ovom nivou). Uporedo sa monitoringom, GZJZ je kontinuirano radio i na podsticanju svesti ljudi da shvate značaj ovog problema.
XIV Evropska nedelja prevencije raka grlića materice 2020.
U Srbiji svakoga dana najmanje jedna žena umre a četiri žene obole od raka grlića materice...
Treća nedelja januara se od 2007. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association-ECCA), obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice.
Ove godine će se ona, četrnaesti put zaredom u našoj zemlji, obeležiti u periodu od 20-26. januara 2020. godine.
Niske temperature - kako se zaštititi
Zimsko doba godine sa pratećim niskim temperaturama, padavinama i vetrom često sa sobom nosi rizik od nastanka različitih zdravstvenih problema među kojima se mogu javiti i posebna stanja koja zahtevaju hitno zbrinjavanje, a to su smrzavanje ili hipotermija, kao opšte stanje, i promrzline, lokalne promene na izloženim delovima tela.
Ova stanja češće nastaju kod osoba koje tokom zime rade na otvorenom ili se bave zimskim sportovima, ali mogu pogoditi svakoga ko je neadekvatno zaštićen i izložen hladnoći, a naročito su osetljiva deca i stariji ljudi zbog svojih specifičnih psihofizičkih karakteristika.
Hand, Foot and Mouth Disease (HFMD)
Bolest ruku, nogu i usta je blago virusno oboljenje, koje se najčešće javlja kod dece do 5 godina starosti, a ređe kod odraslih. Bolest počinje povišenom telesnom temperaturom, smanjenim apetitom, bolom u grlu i malaksalosti.
Dan-dva nakon početnih simptoma, javlja se ospa, najčešće u ustima, na dlanovima i stopalima, a ređe na kolenima, laktovima i genitalijama. Bolest najčešće traje 3-5, a najviše 10 dana i obično ne daje komplikacije. Virus se prenosi direktnim kontaktom sa obolelim detetom koji kašlje i kija, kao i putem prljavih ruku.
Saveti za ishranu tokom novogodišnjih praznika
Vreme je slavlja, praznika i neizostavne bogate praznične trpeze. Za mnoge, period opuštanja, često, neumerenosti i odstupanja od uobičajene ishrane. Kako bismo ove dane pamtili po dobrom društvu i prijatnoj atmosferi, a ne zdravstvenim tegobama, višku kilograma i drugim neželjenim „uspomenama“, ne zaboravimo na nekoliko preporuka pravilne ishrane:
BUDITE UMERENI. Iako je u ovim danima, kod kuće i u gostima, izobilje hrane, kojoj je teško odoleti, imajte meru. Ovo je posebno važno za hronične bolesnike (hipertenzija, dijabetes itd.), ali i one sa povećanim rizikom (hiperholesterolemija, povećana telesna masa i sl.), kod kojih je ishrana značajan faktor u lečenju i prevenciji neželjenih zdravstvenih događaja. Ne zaboravimo i na bezalkoholna i alkoholna pića, koja, u neumerenosti, svaka na svoj način, mogu uticati na zdravlje, neželjene kilograme i druga kajanja, nakon praznovanja.
Prskalice - bezbedne ili ne?
Svetlucave, sjajne, raznobojne... prskalice predstavljaju nezaobilazan dekor novogodišnjih i božićnih praznika ali i mnogih drugih grupnih ili individualnih proslava širom sveta. Opasnost upotrebe prskalica je često potcenjena, dok statistike pokazuju da svake godine veliki broj ljudi biva povređen upravo ovim naizgled bezazlenim vidom zabave.
Između 10 i 16% svih povreda u svetu nastalih upotrebom pirotehničkih sredstava izazvano je upravo prskalicama. Posebno su ugroženi najmlađi, o čemu svedoči podatak da su više od polovine povređenih deca uzrasta do 14 godina
