Igralište mora biti bezbedno

igraSlobodna, nesputana igra na otvorenom je važan preduslov zdravog rasta i razvoja u dečjem uzrastu. Upravo zbog toga roditelji se moraju potruditi da deci svakoga dana omoguće da određeno vreme provedu napolju, na svežem vazduhu. Deca koja više vremena provode na otvorenom otpornija su, zdravija, raspoloženija, imaju bolji san.

Dvorište, igralište, park, travnjak…sve su to mesta gde deca mogu da skaču, trče, penju se, igraju sa vršnjacima, da budu aktivna i zdravo odrastaju.

Boravak na otvorenom (u parku, na igralištu, u prirodi) pruža mogućnost svima, posebno onima sa decom, da svoje slobodno vreme provedu na zabavan način, a ujedno se i dodatno međusobno povežu i zbliže.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, kako bi se smanjile posledice sedentarnog načina života, a ujedno i rizici za nastanak određenih bolesti, deci je neophodno najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno, dok za odrasle ovaj minimum iznosi 30 minuta.

Roditelji i staratelji sopstvenim primerom treba da motivišu decu na različite vidove kretanja (trčanje, skakanje, preskakanje, dizanje, bacanje, hvatanje, penjanje i sl.) u skladu sa njihovim uzrastom.

Šta možete raditi sa detetom u parku/na igralištu?

  • Aktivno se igrati-spuštati ga niz tobogan, ljuljati, pomoći mu da se penje na penjalice
  • Igrati se loptom
  • Vrteti obruč, preskakati vijaču
  • Igrati se skrivanja predmeta
  • Organizovati potragu za blagom
  • Naučiti ga da vozi bicikl, rolere i kasnije ih voziti zajedno sa njima
  • Naučiti ga igrama koje ste vi igrali kao mali (lastiš, školice, ledenog čike i dr.)
  • Igrati se žmurke i sl.
  • Šetati ljubimce
  • Prirediti piknik-zdrav obrok na otvorenom za decu i odrasle
  • Igrati se u pesku, prskati se vodom
  • Slaviti rođendan

Međutim, boravak u parku i na igralištima pored zabave, nosi i izvestan rizik od raznih povreda.

Najčešće povrede na igralištu nastaju usled padova sa sprava, pre svega ljuljaški i klackalica- i to su nagnječenja, uganuća i prelomi. Veoma su česte i povrede zbog loše održavane opreme- posekotine ili ubodi na eksere ili iskidane delove opreme.

Najčešće povređeni deo tela je ruka, a uzrast koji se najčešće povređuje je 5-12 godina.
 
Kako biste boravak deteta u parku ili na igralištu učinili što bezbednijim, a rizik od povreda sveli na minimum, pridržavajte se sledećih saveta:

•    Pre izlaska napolje vodite računa o dečijoj odeći, da na sebi nema pantljika ili kaiševa koji se mogu zaglaviti na penjalicama i drugoj opremi.
•    Izbegavajte da detetu stavljate šalove i marame, jer se njima može ugušiti ukoliko se oni upetljaju u sprave na igralištu.
•    Deca na igralištu ne treba da se igraju sa biciklističkim kacigama na glavi, kao ni da imaju bilo kakav nakit koji se može zaglaviti u spravama za igranje.
•    Uvek birajte igralište u skladu sa uzrastom i motoričkim sposobnostima deteta!
•    Ukoliko imate mogućnost izbora, birajte igralište sa mekšom podlogom - pesak, gumena podloga ili piljevina su mekani i dobro apsorbuju udarce, dok trava i zemlja, a naročito asfalt i beton, nisu bezbedni.

igraliste
    Uvek proverite ispravnost opreme na igralištu pre nego što dete stavite na istu - da li je ljuljaška dobro pričvršćena, da iz klackalice ne vire ekseri i sl. Ukoliko niste sigurni da je oprema bezbedna , nemojte rizikovati!
•    Uvek budite u blizini deteta. Decu mlađu od 5 godina nikada nemojte ostavljati da se igraju bez nadzora.


Čak i na bezbednim igralištima prilagođenim uzrastu, nadzor odraslih je najbolji način da sprečite povrede. Istraživanja pokazuju da je nedostatak nadzora povezan sa gotovo polovinom povreda nastalih na igralištima.

•    Vodite računa da deca koriste sprave za igru u skladu sa svojim uzrastom i mogućnostima.
•    Naučite dete kako da pravilno i bezbedno koristi opremu.
•    Nemojte dozvoliti deci da koriste mokru ili vlažnu opremu na igralištu – ne zaboravite da vlaga čini površine klizavim!
•    Vodite računa o čistoći površina na kojima se deca igraju. Održavajte igralište urednim.
•    Uklonite iz prostora za igru sve ono o šta se dete može saplesti: kamenje, štapove, staklo i sl.
•    Uklonite smeće i izmet životinja sa igrališta.
•    Prijavite nadležnim službama (u urbanim sredinama nadležno je gradsko zelenilo) sva oštećenja na opremi, kako bi što pre bila popravljena.

•    Naučite decu kako da se ponašaju na igralištu – skrenite im pažnju da guranje, ili pravljenje gužve na spravama mogu biti veoma opasni!

UČINITE SPORT BEZBEDNIJIM!

Tokom sportskih i rekreativnih aktivnosti dete treba da nosi odgovarajuću zaštitnu opremu – ukoliko vozi trotinet ili bicikl treba da koristi kacigu, a uz rolere i skejtbord i odgovarajuće štitnike za ruke i noge, i sl. 

IMAJTE NA UMU...

Deca su nestašna, radoznala i istraživačkog duha. Nemojte ih sputavati u igri i mašti, dovoljno je samo da ih budno pratite i pomognete im ukoliko je potrebno!

Igra, u svim oblicima, na sve raspoložive načine, negujuća je i lekovita – za decu, ali i za odrasle.

Provodeći vreme napolju deca mnogo bolje i brže razvijaju svoje psiho - motorne sposobnosti, bave se fizičkom aktivnošću neophodnom za zdrav rast i razvoj, i što je najvažnije - uživaju u svom detinjstvu!

O tome kako sprečiti povrede na igralištu i šta uraditi ukoliko do njih dođe možete se informisati putem mobilne aplikacije „Flasterko – Povrede kod dece od A do Š“.

O nastanku i prevenciji različitih vrsta povreda možete se informisati putem nove publikacije GZZJZ Beograd - "Najčešće vrste povreda i kako ih sprečiti“.

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351