Nedelja imunizacije 2021.
Šesnaesta po redu, Nedelja imunizacije obeležava se ove godine u periodu od 26.4. do 2.5.2021, pod sloganom: „Vakcine nas zbližavaju“. Imunizacija, kao globalna priča o uspehu i najvećem dostignuću javnog zdravlja, koja spašava milione života svake godine, aktuelnija je ove godine nego ikada, kada se svet suočava sa pandemijom neviđenih razmera u skorijoj istoriji.
Timovi vrhunskih svetskih naučnika razvili su vakcine protiv virusa Covid 19, vlade zemalja su, shodno svojim mogućnostima, nabavile potrebne količine, a savesni i odgovorni ljudi širom sveta prihvatili mogućnost da prime vakcinu. Puni efekti imunizacije, u smislu zaustavljanja virusa u njegovom pohodu, mogu se očekivati kada većina stanovništva odluči da iskoristi šansu i primi vakcinu u što kraćem roku. Jedino tako se možemo vratiti životu na koji smo navikli, a koji nam toliko nedostaje i biti ponovo bliski, kao što ovogodišnji slogan nagoveštava. Stoga ove nedelje pojačajmo sve aktivnosti na širenju informacija o dobrobiti vakcina, utemeljenih na zvaničnim, relevantnim naučnim dokazima.
Danas su nam na raspolaganju vakcine za prevenciju više od 20 životno ugrožavajućih bolesti, koje omogućavaju ljudima da žive duže i kvalitetnije, sprečavajući 2 do 3 miliona smrtnih ishoda svake godine, od bolesti kao što su: difterija, tetanus, veliki kašalj, grip, osipne groznice i dr. Imunizacija je ključna komponenta primarne zdravstvene zaštite i nesporno ljudsko pravo, istovremeno i jedno od najboljih ulaganja u zdravstvo koje novac može kupiti.
Vakcine su takođe ključne za prevenciju i kontrolu izbijanja zaraznih bolesti. One podržavaju globalnu zdravstvenu sigurnost i biće važno sredstvo u borbi protiv antimikrobne rezistencije. Ipak, uprkos ogromnom napretku, previše ljudi širom sveta - uključujući skoro 20 miliona novorođenčadi svake godine - nema dovoljan pristup vakcinama. Pokrivenost globalnom vakcinacijom - udeo dece, na svetskom nivou, koja primaju preporučene vakcine - ostala je ista tokom poslednjih nekoliko godina. U nekim zemljama napredak je zaustavljen ili je čak evidentan pad u obuhvatu imunizacijom i postoji stvarni rizik da će to potkopati dosadašnja dostignuća.
Aktuelna epidemija virusom Covid 19 ne bi smela da dovede u pitanje održavanje kontinuiteta nacionalnih programa imunizacije, posebno kada su u pitanju rizične grupe stanovništva za bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom (grip, pneumokokna bolest, infekcija izazvana respiratornim sincicijelnim virusom...). Tokom 2020. godine zabeleženo je smanjenje oboljevanja od morbila (malih boginja) u Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), odnosno smanjenje broja laboratorijski potvrđenih slučajeva, što se dovodi u vezu sa podregistracijom zbog laboratorijskog nadzora nad Covid-om 19. Naravno, redukcija broja obolelih od morbila u 2020. godini objašnjava se i primenom fizičke distance, nošenjem maski, zatvaranjem škola, ostajanjem kod kuće, zabranom masovnih događaja, zatvaranjem granica i primenom drugih mera u prevenciji Covid 19.
Epidemija malih boginja i importovanje divljeg virusa dečje paralize prdstavljaju i dalje zajedničke pretnje u oblasti zaraznih bolesti Evropskog regiona SZO, tako da je neophodno intenzivirati sve aktivnosti predviđene planovima za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa i planovima za eliminaciju morbila - dostizanje i održavanje visokog obuhvata 95% ili više sa 2 doze MMR vakcine, odnosno 3 doze IPV vakcine. Aktivnosti podrazumevaju reviziju kartoteka, imunizaciju propuštenih godišta i dalje održavanje i unapređenje sistema aktivnog epidemiološkog nadzora.
Timovi vrhunskih svetskih naučnika razvili su vakcine protiv virusa Covid 19, vlade zemalja su, shodno svojim mogućnostima, nabavile potrebne količine, a savesni i odgovorni ljudi širom sveta prihvatili mogućnost da prime vakcinu. Puni efekti imunizacije, u smislu zaustavljanja virusa u njegovom pohodu, mogu se očekivati kada većina stanovništva odluči da iskoristi šansu i primi vakcinu u što kraćem roku. Jedino tako se možemo vratiti životu na koji smo navikli, a koji nam toliko nedostaje i biti ponovo bliski, kao što ovogodišnji slogan nagoveštava. Stoga ove nedelje pojačajmo sve aktivnosti na širenju informacija o dobrobiti vakcina, utemeljenih na zvaničnim, relevantnim naučnim dokazima.
Danas su nam na raspolaganju vakcine za prevenciju više od 20 životno ugrožavajućih bolesti, koje omogućavaju ljudima da žive duže i kvalitetnije, sprečavajući 2 do 3 miliona smrtnih ishoda svake godine, od bolesti kao što su: difterija, tetanus, veliki kašalj, grip, osipne groznice i dr. Imunizacija je ključna komponenta primarne zdravstvene zaštite i nesporno ljudsko pravo, istovremeno i jedno od najboljih ulaganja u zdravstvo koje novac može kupiti.
Vakcine su takođe ključne za prevenciju i kontrolu izbijanja zaraznih bolesti. One podržavaju globalnu zdravstvenu sigurnost i biće važno sredstvo u borbi protiv antimikrobne rezistencije. Ipak, uprkos ogromnom napretku, previše ljudi širom sveta - uključujući skoro 20 miliona novorođenčadi svake godine - nema dovoljan pristup vakcinama. Pokrivenost globalnom vakcinacijom - udeo dece, na svetskom nivou, koja primaju preporučene vakcine - ostala je ista tokom poslednjih nekoliko godina. U nekim zemljama napredak je zaustavljen ili je čak evidentan pad u obuhvatu imunizacijom i postoji stvarni rizik da će to potkopati dosadašnja dostignuća.
Aktuelna epidemija virusom Covid 19 ne bi smela da dovede u pitanje održavanje kontinuiteta nacionalnih programa imunizacije, posebno kada su u pitanju rizične grupe stanovništva za bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom (grip, pneumokokna bolest, infekcija izazvana respiratornim sincicijelnim virusom...). Tokom 2020. godine zabeleženo je smanjenje oboljevanja od morbila (malih boginja) u Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), odnosno smanjenje broja laboratorijski potvrđenih slučajeva, što se dovodi u vezu sa podregistracijom zbog laboratorijskog nadzora nad Covid-om 19. Naravno, redukcija broja obolelih od morbila u 2020. godini objašnjava se i primenom fizičke distance, nošenjem maski, zatvaranjem škola, ostajanjem kod kuće, zabranom masovnih događaja, zatvaranjem granica i primenom drugih mera u prevenciji Covid 19.
Epidemija malih boginja i importovanje divljeg virusa dečje paralize prdstavljaju i dalje zajedničke pretnje u oblasti zaraznih bolesti Evropskog regiona SZO, tako da je neophodno intenzivirati sve aktivnosti predviđene planovima za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa i planovima za eliminaciju morbila - dostizanje i održavanje visokog obuhvata 95% ili više sa 2 doze MMR vakcine, odnosno 3 doze IPV vakcine. Aktivnosti podrazumevaju reviziju kartoteka, imunizaciju propuštenih godišta i dalje održavanje i unapređenje sistema aktivnog epidemiološkog nadzora.