MINUT DO DVANAEST: Serijal filmova o medicini i društvu

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je svoju dugogodišnju tesnu saradnju sa Institutom za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, ove godine usmerio ka svetu sedme umetnosti, u težnji da teme od značaja za javno zdravlje budu sagledane kroz širu društvenu prizmu, uz kreativni pečat istaknutih filmskih autora.

Pravo na hranu – svačije pravo!

Svetski dan hrane ove godine se obeležava pod sloganom „Pravo na hranu, za bolji život i bolju budućnost: da niko ne bude gladan“ (Right to foods for a better life and a better future). Globalna kampanja ove godine posvećena je pravu na hranu svih ljudi na planeti, kako bi svima bio omogućen zdraviji život, bolja i perspektivnija budućnost.

Hrana je treća najosnovnija ljudska potreba posle vazduha i vode – nema sumnje da svako treba da ima pravo na adekvatnu hranu. Pravo na hranu, život i slobodu, rad i obrazovanje neprikosnovena su prava svakog čoveka na planeti, definisana i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.

Grip je zarazna bolest koja se prenosi na zdravu osobu kapljicama koje prilikom kašljanja, kijanja i govora izbacuju zaražene osobe, direktnim kontaktom (rukovanje, poljubac) ili u kontaktu sa kontaminiranim predmetima.

Simptomi gripa se javljaju iznenada, ponekada u roku od nekoliko sati i mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja (ukoliko se javi komplikacija gripa ili razvije teža forma bolesti).

Najznačajniji uzročnici virusnih gastroenteritisa (infekcija i zapaljenje sluznice želuca i creva) su rotavirusi, adenovirusi i norovirusi i oni pripadaju različitim porodicama virusa.


            Virusi izazivači gastroenteritisa su veoma zarazni, lako se prenose sa osobe na osobu izazivajući epidemije. Ove infekcije su stoga veoma česte u dečjim kolektivima, školama, kampovima, bolnicama, staračkim domovima kao i unutar porodica.

Svake godine 10. oktobar se obeležava kao Svetski dan mentalnog zdravlja, a ustanovila ga je Svetska federacija za mentalno zdravlje, davne 1992. godine. Od tada se svake godine ovaj datum obeležava sa ciljem podizanja svesti globalne zajednice o ključnim programima mentalnog zdravlja kroz saradnju sa različitim partnerima kako bi se preduzele akcije i stvorile trajne promene za njegovo unapređenje. Tokom godina, aktivnosti povodom ovoga dana su se razvijale i ovaj datum je postao platforma za vlade, organizacije i pojedince da razviju inicijative koje se fokusiraju na različite aspekte zaštite i očuvanja mentalnog zdravlja.

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta.

U svetu se, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje registruje oko 2,3 miliona obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.

Upravo zbog toga se oktobar, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava u mnogim zemljama širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na visoku rasprostranjenost ove bolesti i podigla svest o značaju prevencije ove bolesti. Tri ključne aktivnosti za postizanje ovog cilja su: rano otkrivanje, pravovremena dijagnoza i sveobuhvatan tretman karcinoma dojke. Rak dojke izlečiv u preko 90% slučajeva, ukoliko se otkrije na vreme, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje je efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena.

„Budimo bliže – podrška tokom dojenja za sve”
Nacionalna nedelja dojenja u Srbiji tradicionalno se obeležava 40. kalendarske nedelje i simbolično predstavlja trajanje trudnoće. Cilj je da se ukaže na značaj dojenja kojim se obezbeđuje najoptimalnija ishrana, pravilan rast i razvoj i istakne značaj podrške trudnicama, babinjarama, majkama dojiljama i porodici da ostvare uspešno dojenje. Ove godine Nacionalna nedelja dojenja obeležava se od 30. septembra do 7. oktobra pod istim sloganom kao i Svetska nedelja promocije dojenja: „Budimo bliže – podrška tokom dojenja za sve”.

Iako je višedecenijski napredak koji je ostvaren u lečenju i kontroli bolesti srca i krvnih sudova značajno izmenio populacione parametre ovih oboljenja, ona i dalje predstavljaju jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u svetu.