Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka već tradicionalno obeležavaju Svetski dan bobre protiv raka svakog 4. februara. „Ja sam, ja hoću“ – slogan je trogodišnje kampanje koja je pokrenuta 2019. godine, sa ciljem pojačavanja značaja ličnog učešća pojedinca u borbi protiv raka, a za svrhu obeležavanja Svetskog dana borbe protiv raka. Dodatno, kampanja teži da efekti njenih akcija dugotrajno odjekuju, i ostave trajnu promenu u zainteresovanim populacijama.

Opterećenje rakom u svetu

U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2018. godinu, 18,1 miliona ljudi obolelo od malignih bolesti, dok je registrovano 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Podaci pokazuju i da je oko 70% smrtnih slučajeva od raka registrovano u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (low- and middle-income countries).

Povodom obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda 31. januara 2020. organizovao prvo „Ćaskanje bez duvana“.

Događaj je izveden kao veoma interaktivna tribina, sa učešćem nekolimo eksperata iz oblasti kontrole duvana i kreativne industrije (predstavnici Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Republiče  stručne komisije za kontrolu duvana i agencije „Propulsion“), koji su odgovarali na pitanja zainteresovanih građana i sa njima diskutovali.

Nacionalni dan bez duvana se u Srbiji tradicionalno obeležava 31. januara, a sa ciljem podizanja svesti o upotrebi duvanskih proizvoda kao izuzetno važnom javnozdravstvenom problemu u našoj sredini. Ovogodišnji slogan - „Život bez duvana – za bolju budućnost novih generacija“, stavlja snažan naglasak na pretnju koju duvanski proizvodi predstavljaju po zdravlje zajednice, posebno ističući uticaj na najmlađe.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da upotreba duvanskih proizvoda godišnje u svetu odnese više od 8 miliona života. Još više zabrinjava podatak da je od ovih 8 miliona, oko 7 miliona smrtnih slučajeva povezano sa direktnom upotrebom duvana, dok je oko 1.2 miliona smrtnih slučajeva nastupilo kod nepušača koji su bili izloženi duvanskom dimu.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, četrnaesti put zaredom, obeležio je Evropsku nedelju prevencije raka grlića materice nizom aktivnosti.

U sklopu saradnje sa Bibliotekom grada Beograda, koja za cilj ima zajedničko zdravstveno-promotivno delovanje ka stanovnicima glavnog grada, u centralnoj zgradi Gradske biblioteke, u Knez Mihajlovoj ulici, u utorak, 20.01.2020, održana je zdravstveno-promotivna akcija na kojoj su ljubitelji knjige kao i korisnici čitaonica zgrade mogli dobiti korisne informacije o prevenciji raka grlića materice.

Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd (GZJZ) vrši kontrolu kvaliteta vazduha na celoj teritoriji grada Beograda na 30 mernih mesta, pri čemu su na 8 mernih mesta raspoređene automatske merne stanice.

Ovaj posao GZJZ radi od 1953. godine i Beograd je jedan od prvih gradova u Evropi koji je uspostavio sistemsko praćenje kvaliteta vazduha (naravno ne na ovom nivou). Uporedo sa monitoringom, GZJZ je kontinuirano radio i na podsticanju svesti ljudi da shvate značaj ovog problema.

U Srbiji svakoga dana najmanje jedna žena umre a četiri žene obole od raka grlića materice...

Treća nedelja januara se od 2007. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association-ECCA), obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice.

Ove godine će se ona, četrnaesti put zaredom u našoj zemlji, obeležiti  u periodu od 20-26. januara 2020. godine.

Zimsko doba godine sa pratećim niskim temperaturama, padavinama i vetrom često sa sobom nosi rizik od nastanka različitih zdravstvenih problema među kojima se mogu javiti i posebna stanja koja zahtevaju hitno zbrinjavanje, a to su smrzavanje ili hipotermija, kao opšte stanje, i promrzline, lokalne promene na izloženim delovima tela.

Ova stanja češće nastaju kod osoba koje tokom zime rade na otvorenom ili se bave zimskim sportovima, ali mogu pogoditi svakoga ko je neadekvatno zaštićen i izložen hladnoći, a naročito su osetljiva deca i stariji ljudi zbog svojih specifičnih psihofizičkih karakteristika.

Bolest ruku, nogu i usta je blago virusno oboljenje, koje se najčešće javlja kod dece do 5 godina starosti, a ređe kod odraslih. Bolest počinje povišenom telesnom temperaturom, smanjenim apetitom, bolom u grlu i malaksalosti.

Dan-dva nakon početnih simptoma, javlja se ospa, najčešće u ustima, na dlanovima i stopalima, a ređe na kolenima, laktovima i genitalijama. Bolest najčešće traje 3-5, a najviše 10 dana i obično ne daje komplikacije. Virus se prenosi direktnim kontaktom sa obolelim detetom koji kašlje i kija, kao i putem prljavih ruku.