Svake godine, treće nedelje u novembru mesecu obeležava se Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda.Taj dan je posvećen sećanju na milione onih koji su izgubili život ili bili povređeni u saobraćajnim nezgodama na putevima širom sveta, njihovim porodicama, kao i odavanju počasti svim pripadnicima hitnih službi i drugim profesionalcima koji se svakoga dana susreću i predano bore sa posledicama saobraćajnog traumatizma.

Svetski Dan borbe protiv šećerne bolesti (WDD) se obeležava svake godine 14. novembra, na rođendan Ser Frederika Bentinga, koji je 1922. zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin. Predstavlja najveću svetsku kampanju usmerenu na podizanje svesti o dijabetesu, skrećući pažnju javnosti koju čini više od milijardu ljudi širom sveta.

Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja i predstavlja veliki javnozdravstveni problem. Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization – WHO) i Međunarodna federacija za dijabetes (International Diabetes Federation – IDF), koje su uspostavile ovaj Dan, procenile su da je 2017. godine u svetu obolelo oko 425 miliona ljudi od dijabetesa, a da će se broj obolelih do 2045. godine povećati na 629 miliona.

Pozna jesen... Davno su zaboravljeni raspusti i godišnji odmori, sve se pretvorilo u svakodnevne začarane krugove brojnih obaveza – u radne, školske i domaće zadatke. Takav gust režim obično zahteva da svi sve više vremena provodimo u zatvorenim prostorima. Sve je manje onih lepih, dugih, toplih, sunčanih i suvih dana koji sve češće mesto ustupaju sve nižim temperaturama, sve kraćoj obdanici, kiši, vetru, magli, snegu.

Uz sve to, opravdani strah od pandemije COVID-19 i težnja da se od nje maksimalno zaštitimo, vodi ka dodatnom redukovanju mnogih životnih aktivnosti, pa tako i onih koje se odvijaju napolju.

Svaki lek koji se upotrebljava ima efekte od kojih organizam ima koristi, ali takođe svaki lek može imati neželjena dejstva. Neželjena dejstva leka se javljaju neposredno posle primene leka ili posle izvesnog vremena.To mogu biti alergije, bolovi, vrtoglavica, povišen krvni pritisak, krvarenje, mučnina, promene srčanog ritma, promene na koži, zujanje u ušima i mnoge, mnoge druge.

Polifarmacija je istovremena primena četiri ili više lekova.To mogu biti oni koji se izdaju na recept ili se uzimaju bez recepta ili su tradicionalni biljni lekovi. Polifarmacija povećava verovatnoću da se kod pacijenata jave neželjene reakcije,usled povećanog rizika od interakcija između lekova, hrane i biljnih proizvoda.

Oktobar - mesec pravilne ishrane i Svetski dan hrane, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd tradicionalno obeležava u partnerstvu sa beogradskim predškolskim ustanovama. Od prošle godine obeležavanje ovog važnog datuma upotpunjeno je saradnjom sa još jednim značajnim partnerom– Bibliotekom grada Beograda.

Sinhronizovanim delovanjem svih ovih institucija zdravstveno-vaspitne aktivnosti dobijaju šire okvire, veću jačinu i bolju prepoznatljivost kod opšte javnosti.

Broj ljudi na svetu neprekidno raste. Predviđanja su da će nas do 2050. godine biti čak 10 milijardi. Tako brzo rastuća populacija bezuslovno diktira pojačane potrebe za svim resursima, a proizvodnja hrane moraće da poraste za čak 66% u odnosu na aktuelnu. Ovako ozbiljan zahtev podrazumeva neophodnost usklađivanja celokupne poljoprivrede i sistema proizvodnje hrane sa principima održivog razvoja.

U 2020. godini, Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO) slavi svoj 75. rođendan, dok se istovremeno ceo svet suočava sa nezapamćenom zdravstvenom, ali istovremeno i društveno-ekonomskom krizom. U takvim prilikama, ne čudi što tema kampanje koja prati obeležavanje ovogodišnjeg Svetskog dana hrane „Gaji. Hrani. Podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost” ima za cilj da podigne kolektivnu svest, da probudi solidarnost u ljudima, da pokrene globalni aktivizam i udruženo delovanje svih pojedinaca, ali i društvenih sistema.

Epidemiološka situacija uslovljena prisustvom virusa COVID-19 dovela je do specifične organizacije nastave u školama. U cilju zaštite od infekcije ovim virusom svi koji dolaze u školu imaju obavezu da poštuju pravila ponašanja.

Učenici, nastavno i nenastavno osoblje, roditelji i drugi posetioci škole koji imaju bilo koji od sledećih simptoma (kašalj, povišena telesna temperatura, otežano disanje,kratak dah, nagli gubitak čula mirisa, ukusa ili promene ukusa, glavobolja, jeza, bolovi u mišićima, povraćanje, proliv) ne treba da dolaze u školu.

I pored velikih izazova koje nova školska 2020/2021. godina nosi sa sobom, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je, uz neophodna prilagođavanja, nastavio dugogodišnji niz edukacija u okviru realizacije programa „Kreativni rad sa učenicima na prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci”, namenjenih prosvetnim radnicima i stručnim saradnicima. Realizacija ovih obuka sprovedena je u okviru projekta koji, već treću godinu zaredom, finansijski podržava Sekretarijat za zdravstvo Grada Beograda. Tri dvodnevna seminara realizovana su 26-27. septembra, 3-4. i 11-12. oktobra 2020. godine u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd. Obuke je pohađao ukupno 41 prosvetni radnik i saradnik iz 13 beogradskih osnovnih škola.