Vlada Republike Srbije je, pod sloganom „Vratimo zagrljaj“, kreirala novi veb sajt,  na kome se mogu naći sve važne informacije o vakcinama protiv bolesti KOVID-19 i samom procesu vakcinacije koji se trenutno sprovodi u Srbiji.

Pored jasno istaknutog uputstva za prijavljivanje za vakcinaciju, sajt pruža brojne relevantne informacije o svim vakcinama koje su u ovom trenutku dostupne u Republici Srbiji, načinu na koji one funkcionišu i pružaju nam zaštitu od infekcije izazvane korona virusom. Na sajtu se mogu naći i odgovori na najčešća pitanja u vezi sa aktuelnom vakcinacijom.

Svetski dan voda 2021. godine  biće obeležen 22. marta u onlajn događaju. Svetski dan voda slavi vodu i podiže svest o globalnoj krizi sa vodom, a osnovni fokus obeležavanja je podrška postizanju cilja održivog razvoja (SDG) 6: voda i sanitacija za sve do 2030. godine.

Tema Svetskog dana voda 2021. je vrednovanje vode. Vrednost vode je mnogo veća od cene - voda ima ogromnu i kompleksnu vrednost za naša domaćinstva, hranu, kulturu, zdravstvo, obrazovanje, ekonomiju i integritet našeg prirodnog okruženja. Ako previdimo bilo koju od ovih vrednosti, rizikujemo da loše upravljamo ovim konačnim, nezamenljivim resursom. SDG 6 treba da obezbedi vodu i kanalizaciju za sve. Bez sveobuhvatnog razumevanja prave, višedimenzionalne vrednosti vode, nećemo moći da zaštitimo ovaj kritični resurs u korist svih.

Bolesti bubrega nisu tako retke kao što se misli - čak jedna od devet osoba u svetu je ima. U 2019. godini je u svakoj nedelji 5 osoba izgubilo život čekajući transplantaciju bubrega. Prosečno čekanje  tranplantacije bubrega iznosi 3 godine. Oko 25% osoba koje su zbog bolesti izazvane virusom kovid 19 bile na mehaničkim ventilatorima su razvile akutnu bubrežnu slabost i bile lečene dijalizom.

U Beogradu je u 2019. godini umrlo 370 lica od hronične bubrežne insuficijencije, a 996 novoobolelih stanovnika Beograda je bilo registrovano.

Borimo se za svoje zdravlje znanjem i odgovornim ponašanjem!

Rak materice je najčešći maligni tumor genitalnog sistema žena u Evropi i nalazi se na četvrtom mestu po učestalosti u ženskoj populaciji, iza karcinoma dojke, debelog creva i pluća. U našoj zemlji rak materice je na drugom mestu među malignim oboljenjima ženskih reproduktivnih organa, odmah nakon karcinoma grlića materice, a kada uzmemo u obzir sva maligna oboljenja, na petom mestu u populaciji žena.

Godišnje od ovog oboljenja u Srbiji oboli oko 700-800 žena, a umre skoro 200.

Skrining ili rano otkrivanje raka debelog creva predstavlja primenu skrining testa u cilju ranog otkrivanja bolesti kod osoba bez simptoma i znakova bolesti. Skrining raka debelog creva spašava živote. Istraživanja su pokazala da je moguće smanjiti smrtnost od raka debelog creva, preventivnim pregledom stolice na golim okom nevidljivu krv u stolici koja je često prvi znak bolesti debelog creva.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je moguće eliminisati, menjati ili uticati na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, opterećenje malignim bolestima u svetu je u porastu – stručnjaci predviđaju da će tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Ovakvo stanje posledica je ukupnog porasta broja stanovnika, produženog očekivanog trajanja života, kao i usvajanja životnog stila odgovornog za nastanak određenih tipova raka.

Pneumokok je bakterija koja pripada grupi streptokoka (Streptokokus pneumonije), a ime je dobila po tipičnom oboljenju koje izaziva, a to je upala pluća - pneumonija.

Pneumokok je uobičajeni stanovnik gornjih delova respiratornog trakta. Nalazi se najčešće na sluzokoži nosa kao kolonizator u okviru normalne flore. Dužina trajanja kolonizacije varira i duža je kod dece. Počinje već u prvim mesecima života, a posebno je česta tokom zimskih meseci. Najviši nivo kolonizacije je zabeležen kod odojčadi i dece predškolskog uzrasta (do 70%), a zatim postepeno opada. Kod odraslih osoba iznosi oko 10%, a viši je kod onih okruženih decom. Kliconoštvo je posebno često kod osoba u kolektivima (obdaništa, kasarne). Kolonizacija pneumokokom se ne leči i detetu bez simptoma pneumokokne bolesti se ne daju antibiotici.

Ustanovljen 2002. godine od strane Međunarodne kofederacije Udruženja roditelja dece obolele od raka, Međunarodni dan dece obolele od raka postao je deo Kalendara javnog zdravlja u Republici Srbiji 2013. godine.

Obeležava se 15. februara sa ciljem podizanja svesti o malignim bolestima u dečijem uzrastu, i dodatne podrške naporima koji imaju za cilj obezbeđivanje adekvatne dijagnostike, lečenja i podrške porodicama.