Ultravioletno (UV) zračenje sastavni je deo sunčeve svetlosti, ali može nastati i na druge načine u okviru različitih industrijskih, komercijalnih, ili zabavnih aktivnosti.

UV zračenje je deo ukupnog spektra (talasne dužine 100-400 nm) sunčeve svetlosti, i, iako njegov veći deo biva apsorbovan tokom prolaska kroz ozonski omotač Zemljine kugle, deo zračenja (UV A) koji prođe do površine može imati uticaja na zdravlje ljudi.

U maju 2012. svetski lideri su se obavezali da će smanjiti globalnu smrtnost od nezaraznih bolesti za 25% do 2025. godine. Kardiovaskularne bolesti (KVB) su odgovorne za skoro polovinu svih smrtnih ishoda od hroničnih nezaraznih bolesti, što ih čini glavnim „ubicom“ na svetu. 

Svetska federacija za srce, obeležavanjem Svetskog dana srca upoznaje ljude širom sveta sa činjenicom da su KVB vodeći svetski uzrok smrti koji svake godine odnese 17,9 miliona života i predlaže akcije koje pojedinci i zajednica mogu preduzeti u cilju njihovog sprečavanja i kontrole. Akcije su usmerene ka upoznavanju ljudi sa faktorima rizika, kao što su upotreba duvana, nezdrava ishrana i fizička neaktivnost čijom se prevencijom i kontrolom može izbeći najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda od ovih bolesti.

Svetski dan kontracepcije se obeležava svake godine, 26. septembra. počevši od 2007. godine. Kampanja je pokrenuta na globalnom nivou, sa ciljem da se istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja. Takođe, neophodno je mladima omogućiti što adekvatniji pristup informacijama o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.

Tematski neodvojiv deo kampanje je i planiranje porodice kao izuzetno važno pitanje javnog zdravlja i sa individualnog i sa šireg društvenog aspekta. Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja.

Poslednjih nekoliko godina električni trotineti postaju sve popularnije prevozno sredstvo, pre svega u gradovima, i koristi ih uglavnom mlađa populacija ili poslovni ljudi u cilju izbegavanja sobraćajnih gužvi.

Pozitivne strane sve veće upotrebe ovih prevoznih sredstava jesu pre svega manje gužve u saobraćaju i manje zagađenje vazduha u gradovima, kao i boravak na otvorenom i veći individualni komoditet usled nepostojanja potrebe za parking prostorom. Lako se sklapaju, ne zauzimaju mnogo mesta i shodno tome se mogu držati u zatvorenom prostoru- kancelariji, čekaonici i sl.

U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće, a ove godine obeležiće se u periodu od 28. septembra do 4. oktobra pod sloganom „Podržimo dojenje za zdraviju planetu”.

Slogan ovogodišnje Svetske i nacionalne nedelje dojenja ukazuje nam na važnost dojenja u očuvanju životne sredine i njen uticaj na klimatske promene, kao i na imperativ zaštite, promovisanja i podrške dojenju za zdravlje ljudi i zdraviju životnu sredinu.

Svet se tokom nekoliko prethodnih meseci suočava sa najvećim globalnim zdravstvenim izazovom još od vremena velike pandemije gripa nakon Prvog svetskog rata.

Na početku pandemije je veliki problem predstavljao nedostatak saznanja o biološkim karakteristikama virusa, mehanizmima prenošenja, načinu na koji se razvija bolest, kao i veoma širok spektar različitih simptoma i težine kliničke slike.

Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje. Od 2016. godine sve teme su u skladu sa Ciljevima održivog razvoja koje su postavile Ujedinjene nacije.

Razmišljanje o načinima sprečavanja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19 nameće osnovno pitanje – kako sprečiti zaražavanje i time ograničiti (ili usporiti) širenje bolesti u populaciji? Poznavanje glavnih puteva prenosa COVID-19 pružiće nam deo odgovora na postavljeno pitanje.

Virus se uobičajeno prenosi sa čoveka na čoveka putem kapljica koje osoba proizvodi kada kija, kašlje, govori i sl. Ne treba zaboraviti da opasnost indirektno preti i od kapljica koje ne dospeju direktnim putem do izložene osobe, već se zaustave na dostupnim površinama i predmetima. Ukoliko osoba dođe u kontakt sa kontaminiranom površinom ili predmetom, npr. dodirivanjem rukama, zaražavanje je moguće ukoliko se neopranim rukama dodiruju usta, nos ili oči.