Od svog osnivanja 1945. godine, Ujedinjene nacije (UN) ističu svoju posvećenost i pozivaju na stvaranje inkluzivnih, pristupačnih i održivih društava i zajednica - naročito usvajanjem Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1948. godine. Tokom vremena , UN su svoj fokus usredsredile na promovisanje dobrobiti za ljude koji žive sa invaliditetom, a 1992. godine zatražile su da se 3. decembra svake godine obeleži Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Taj datum nije vlasništvo UN-a, pripada svima: ljudima, organizacijama, agencijama, dobrotvornim organizacijama- svi oni imaju vitalnu ulogu u identifikovanju i rešavanju diskriminacije, marginalizacije, isključenja i nepristupačnosti sa kojom se suočavaju mnogi ljudi koji žive sa invaliditetom.

Kоnzumirаnjе duvаnа, u bilo kоm оbliku, nesporno je štetno po zdravlje i to odavno nije novost, već neoboriva istina. Nakon skoro godinu dana od rasplamsavanja pandemije COVID-19, već imamo brojne, veoma čvrste dokaze da su konzumenti duvanskih proizvoda u većem riziku da se zaraze i novim korona virusom, kao i da je verovatnoća za razvoj težih kliničkih slika izazvanih ovim uzročnikom, kod pušača veća nego kod nepušača.

Poseban rizik, ipak, predstavljaju duvanski proizvodi čije konzumiranje ima naglašenu socijalnu komponentu - poput nargila.

Koliki je značaj provetravanja prostorija? Na koji način prostor u kojem boravimo možemo učiniti bezbednijim od širenja zaraze COVID-19?

Provetravanje, odnosno omogućavanje ulaska "svežeg" vazduha iz spoljašnjosti u unutrašnjost prostorija i izlaska "ustajalog" vazduha van svih zatvorenih prostorija u kojima tokom dana boravimo, bilo da su namenjene obavljanju poslovnih i drugih životnih aktivnosti ili su predviđene za odmor, igra značajnu ulogu u sklopu higijenskih-epidemioloških mera koje se preduzimaju u cilju sprečavanja širenja uzročnika COVID-19.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je odlikovan srebrnom medaljom za zasluge u borbi protiv korona virusa.

Odlikovanja su proglašena povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra.

“Zajedno možemo ponovo da osmislimo zeleniji i održiviji svet bez diskriminacije. Bolji svet za svako dete”.

Da se čuju glasovi mladih

Svetski dan deteta je UNICEF-ov i dan akcije za decu koju pokreću deca.

Svake godine, treće nedelje u novembru mesecu obeležava se Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda.Taj dan je posvećen sećanju na milione onih koji su izgubili život ili bili povređeni u saobraćajnim nezgodama na putevima širom sveta, njihovim porodicama, kao i odavanju počasti svim pripadnicima hitnih službi i drugim profesionalcima koji se svakoga dana susreću i predano bore sa posledicama saobraćajnog traumatizma.

Svetski Dan borbe protiv šećerne bolesti (WDD) se obeležava svake godine 14. novembra, na rođendan Ser Frederika Bentinga, koji je 1922. zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin. Predstavlja najveću svetsku kampanju usmerenu na podizanje svesti o dijabetesu, skrećući pažnju javnosti koju čini više od milijardu ljudi širom sveta.

Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja i predstavlja veliki javnozdravstveni problem. Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization – WHO) i Međunarodna federacija za dijabetes (International Diabetes Federation – IDF), koje su uspostavile ovaj Dan, procenile su da je 2017. godine u svetu obolelo oko 425 miliona ljudi od dijabetesa, a da će se broj obolelih do 2045. godine povećati na 629 miliona.

Pozna jesen... Davno su zaboravljeni raspusti i godišnji odmori, sve se pretvorilo u svakodnevne začarane krugove brojnih obaveza – u radne, školske i domaće zadatke. Takav gust režim obično zahteva da svi sve više vremena provodimo u zatvorenim prostorima. Sve je manje onih lepih, dugih, toplih, sunčanih i suvih dana koji sve češće mesto ustupaju sve nižim temperaturama, sve kraćoj obdanici, kiši, vetru, magli, snegu.

Uz sve to, opravdani strah od pandemije COVID-19 i težnja da se od nje maksimalno zaštitimo, vodi ka dodatnom redukovanju mnogih životnih aktivnosti, pa tako i onih koje se odvijaju napolju.