Značaj redovne fizičke aktivnosti tokom produženog boravka u zatvorenom prostoru

U skladu sa poštovanjem preporuka svih relevantnih institucija tokom perioda proglašene epidemije i povećane opasnosti od zaraze koronavirusom, obavljanje redovne fizičke aktivnosti od velike je važnosti za održanje dobrog opšteg zdravstvenog stanja organizma, kao i našeg imunog sistema, dok boravimo u zatvorenom prostoru (stan, kuća ...)

Naredne preporuke se odnose pre svega na osobe zrelije životne dobi (60 i više godina), ali može pomoći i svim drugim osobama koje žele da pomognu svom telu da se izbori sa izazovima koje postavlja produženi boravak u zatvorenom prostoru.

Borba protiv COVID-a 19 je uzela maha i svi zajedno se nadamo da ćemo pobediti. Pobediti može da znači mnogo toga, u ovom trenutku pobediti znači slušati lekare koji nas neumorno savetuju. To je otprilike sve, deluje da ne zahteva previše angažovanja i truda, samo malo strpljenja i odgovornosti.

Deluje jednostavno, ali zapravo nije. Nije jednostavno jer nas potpuno razumljivo obuzima strah. Njemu se nije lako odupreti, pogotovo onda kada zavlada celim društvom. Upravo zbog toga, pokušajmo da se distanciramo od sopstvenog straha i vidimo šta je ono što možemo da učinimo za sebe i sve oko nas.

Korona virus pripada grupi virusa koji uzrokuju bolest u rasponu od blage prehlade (koje su najčešće) do teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS). Prvi put su izolovani 1962. godine i od tada do danas su dokazani kao prouzrokovači oboljenja kod sisara i ptica. Postoje korona virusi koji uzrokuju oboljenje samo kod životinja. Infekcije korona virusima su česte u ljudskoj populaciji. Procenjuje se da virusi iz ove grupe prouzrokuju oko polovine svih respiratornih infekcija kod čoveka.

Novi korona virus (SARS-Cov-2) pripada istoj podgrupi virusa kao i već poznati korona virusi (MERS-CoV, SARS-CoV). Potvrđen je interhumani prenos virusa.

„Zdravlje bubrega svima i svuda – od prevencije do otkrivanja i ravnopravnog pristupa lečenju”

Od bolesti bubrega, koje se svrstavaju u hronična nezarazna oboljenja, trenutno boluje oko 850 miliona ljudi širom sveta. Jedna od deset odraslih osoba ima hroničnu bolest bubrega (HBB). Opterećenje društva ovim bolestima je u porastu, a predviđa se da će postati peti najčešći uzrok izgubljenih godina života na globalnom nivou do 2040. godine.

Maligne bolesti predstavljaju jedan od najvećih javnozdravstvenih problema na svetskom nivou. Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, opterećenje malignim bolestima u svetu je u porastu, a očekuje se da će do 2032. godine oboleti 25 miliona ljudi širom sveta.

Stručnjaci još i predviđaju da će tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Ustanovljen 2002. godine od strane Međunarodne kofederacije Udruženja roditelja dece obolele od raka, Međunarodni dan dece obolele od raka postao je deo Kalendara javnog zdravlja u Republici Srbiji 2013. godine.

Danas se obeležava u 88 zemalja sveta sa ciljem podizanja svesti o malignim bolestima u dečijem uzrastu, i dodatne podrške naporima koji imaju za cilj obezbeđivanje adekvatne dijagnostike, lečenja i podrške porodicama.

Kulturni centar “Grad” nastavlja sa nedavno započetom, lepom i originalnom inicijativom organizovanja tematskih žurki čija je glavna odlika da je na njima pušenje zabranjeno. Ovom sjajnom, ali i hrabrom idejom, kao i doslednošću u njenom sprovođenju, KC “Grad” se vrlo brzo i prirodno, posredstvom fejsbuk inicijative “Nepušački lokali u Beogradu”, povezao i sa Gradskim zavodom za javno zdravlje Beograd, kao jednom od vodećih institucija koja se bavi temom prevencije i kontrole pušenja u našoj sredini.