Praznični period je vreme okupljanja i druženja, ali i neizostavne bogate praznične trpeze. Istovremeno, to je doba godine kada provodimo najviše vremena u zatvorenom prostoru, manje smo fizički aktivni i nedovoljno izloženi sunčevim zracima. Ishrani se, više nego obično, (ne)daje na značaju, a njeni efekti su najčešće vidljivi i kada su zima i periodi slavlja uveliko iza nas.

„Zaslugom“ intenzivnog i prolongiranog praznovanja, prejedanja su učestalija i često se odražavaju na telesnu masu, pogoršanje osnovne bolesti (hipertenzija, dijabetes i dr.) i različitih biohemijskih parametara (glikemija, triglicericidi itd.).

Zimsko vreme nosi sa sobom rizik od pojave različitih zdravstvenih problema. Pored prehlade i gripa, padova usled poledice, javljaju se i posebna stanja koja zahtevaju hitno zbrinjavanje - opšta hipotermija (pothlađivanje) i lokalne promene - promrzline. Često ova dva stanja idu zajedno i tom prilikom se prvo zbrinjava hipotermija.

Promrzline

Promrzline su lokalne povrede izazvane smrzavanjem kože, a u ekstremnim slučajevima i dubljih struktura (tetiva, mišića, krvnih sudova). Najčešće se javljaju na prstima stopala i šaka, na ušnim školjkama i nosu.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je, u okviru projekta koji je finansijski podržao Sekretarijat za zdravstvo Uprave grada Beograda, tokom decembra realizovao tri edukativna seminara “Kreativni rad sa učenicima na prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci”, namenjena prosvetnim radnicima i stručnim saradnicima beogradskih osnovnih škola.

Tri dvodnevne obuke, realizovane 7-8, 13-14. i 21-22. decembra u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, pohađalo je ukupno 62 prosvetnih radnika i saradnika iz 16 beogradskih škola. Obuke su, kao i uvek do sada, protekle u kreativnoj radioničarskoj atmosferi, uz pozitivnu, dinamičnu razmenu znanja, stavova i iskustava između voditelja obuke i polaznika.

Svetlucave, sjajne, različitih veličina, oblika i boja... prskalice predstavljaju nezaobilazan dekor novogodišnjih i božićnih praznika, ali i mnogih drugih proslava širom sveta.

Pošto se drže u ruci, prskalice se često smatraju bezopasnom zabavom za sve uzraste, ali treba imati u vidu da, ukoliko se ne koriste pravilno, one i te kako mogu izazvati ozbiljne povrede, naročito kada je u pitanju nežna dečija koža.

Svake godine pirotehnička sredstva, pre svega različite vrste petardi i vatrometa, uzrok su nastanka povreda kod desetina hiljada ljudi širom sveta, koje često ostavljaju ozbiljne posledice. Muškarci stradaju tri puta češće u odnosu na žene, uglavnom usled samopovređivanja neadekvatnim rukovanjem pirotehnikom, dok žene pre svega bivaju slučajno povređene, na javnim mestima i događajima.

Gotovo polovina povređenih ima manje od od 16 godina starosti, a najviše se povređuju dečaci uzrasta 10-14 godina.

U periodu 28. novembra do 1. decembra 2018. godine u Ljubljani je održana 11. Evropska konferencija javnog zdravlja. Ova manifestacija, koja već dugi niz godina okuplja najznačajnija imena iz javnog zdravlja ali i brojnih drugih srodnih oblasti, organizovana je od strane Fondacije evropskih konferencija javnog zdravlja, Evropskog udruženja za javno zdravlje i Nacionalnog instituta za javno zdravlje Slovenije, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Slovenije.

Obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom je pokrenuto 1992. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 47/3 sa ciljem promovisanja prava i dobrobiti ovih osoba u svim sferama društva i povećanja svesti o njihovom položaju u datim aspektima političkog, društvenog, ekonomskog i kulturnog života.

Tema za 2018. godinu je Osnaživanje, uključivanje i jednakost osoba sa invaliditetom.

Ovogodišnja tema ima fokus na njihovom osnaživanju za inkluzivni, pravičan i održivi razvoj, kao deo Agende 2030. Radi postizanja ciljeva održivog razvoja, neophodan je timski rad Vlade, osoba sa invaliditetom i njihovih reprezentativnih organizacija, akademskih institucija i privatnog sektora.

Primarnu zdravstvenu zaštitu u Beogradu pruža 16 domova zdravlja i 6 zavoda, u kojima je u 2017. godini bilo ukupno 8.418 zaposlenih. U domovima zdravlja radilo je 1.658 lekara i 3.186 medicinskih sestara, dok je u zavodima bilo 400 lekara i 740 medicinskih sestara-tehničara.

U 2017. godini u proseku je domove zdravlja svakoga dana posetilo 40.514 pacijenata, kojima je dnevno pruženo 71.966 dijagnostičkih i terapijskih usluga i 1.915 usluga zdravstvenog vaspitanja.

Tokom 2017. godine u zavodima je obavljeno 667.343 posete lekaru, 1.727.910 dijagnostičkih i terapijskih usluga i 103.412 usluga zdravstvenog vaspitanja.