Svake godine 10. oktobar se obeležava kao Svetski dan mentalnog zdravlja, a ustanovila ga je Svetska federacija za mentalno zdravlje, davne 1992. godine. Od tada se svake godine ovaj datum obeležava sa ciljem podizanja svesti globalne zajednice o ključnim programima mentalnog zdravlja kroz saradnju sa različitim partnerima kako bi se preduzele akcije i stvorile trajne promene za njegovo unapređenje. Tokom godina, aktivnosti povodom ovoga dana su se razvijale i ovaj datum je postao platforma za vlade, organizacije i pojedince da razviju inicijative koje se fokusiraju na različite aspekte zaštite i očuvanja mentalnog zdravlja.

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta.

U svetu se, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje registruje oko 2,3 miliona obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.

Upravo zbog toga se oktobar, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava u mnogim zemljama širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na visoku rasprostranjenost ove bolesti i podigla svest o značaju prevencije ove bolesti. Tri ključne aktivnosti za postizanje ovog cilja su: rano otkrivanje, pravovremena dijagnoza i sveobuhvatan tretman karcinoma dojke. Rak dojke izlečiv u preko 90% slučajeva, ukoliko se otkrije na vreme, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje je efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena.

„Budimo bliže – podrška tokom dojenja za sve”
Nacionalna nedelja dojenja u Srbiji tradicionalno se obeležava 40. kalendarske nedelje i simbolično predstavlja trajanje trudnoće. Cilj je da se ukaže na značaj dojenja kojim se obezbeđuje najoptimalnija ishrana, pravilan rast i razvoj i istakne značaj podrške trudnicama, babinjarama, majkama dojiljama i porodici da ostvare uspešno dojenje. Ove godine Nacionalna nedelja dojenja obeležava se od 30. septembra do 7. oktobra pod istim sloganom kao i Svetska nedelja promocije dojenja: „Budimo bliže – podrška tokom dojenja za sve”.

Iako je višedecenijski napredak koji je ostvaren u lečenju i kontroli bolesti srca i krvnih sudova značajno izmenio populacione parametre ovih oboljenja, ona i dalje predstavljaju jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u svetu.

Svake godine, 26. septembra počevši od 2007. godine, se obeležava Svetski dan kontracepcije. Cilj globalne kampanje je da istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja. Pored toga, neophodno je mladima omogućiti što adekvatniji pristup validnim informacijama o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.

Važno pitanje javnog zdravlja je i planiranje porodice, i sa individualnog i sa šireg društvenog aspekta jer omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da isplaniraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja.

 U okviru kontinuiranog sprovođenja pooštrenog epidemiološkog nadzora nad morbilima, uvedenog 07.02.2024. godine, nakon prvog potvrđenog slučaja, u epidemiji morbila na teritoriji Beograda je registrovana ukupno 101 obolela osoba od 241 prijavljenog slučaja sumnje.Poslednji registrovan slučaj je oboleo 29.07.2024. godine, a epidemija morbila je odjavljena 19.09.2024. godine

         Kod 79 obolelih dijagnoza bolesti je potvrđena virusološkim ili serološkim analizama obavljenim u Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“. Dvadeset dve obolele osobe su klasifikovane kao epidemiloški povezane sa laboratorijski potvrđenim slučajem.

Svake godine, 22. septembra obeležava se Svetski dan podizanja svesti o prevenciji padova, sa ciljem informisanja opšte i stručne javnosti o opasnostima nastanka padova i njihovih posledica, i podsticanja primene preventivnih strategija koje mogu značajno smanjiti učestalost padova i poboljšati kvalitet života, posebno kod starijih osoba, koje su najviše izložene riziku od ozbiljnih povreda izazvanih padovima.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd u svom zdravstveno-vaspitnom radu namenjenom deci i mladima već dugi niz godina uspešno sarađuje sa sektorom obrazovanja. Iz dugogodišnjeg iskustva pokazalo se da su rezultati najbolji i najvidljiviji kada se međusektorski pristup primenjuje tokom celokupnog procesa – od faze planiranja, preko kreiranja, realizacije, praćenja i evaluacije različitih zdravstveno-vaspitnih sadržaja. Dobar primer takvog pristupa predstavljaju akreditovani edukativni programi za prosvetne radnike i saradnike, koji se godinama unazad uspešno sprovode, uz koordinaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.